U srcu Silikonske doline (Kalifornija) postoji škola u koju zaposleni kompanija kao što su Gugl, Epl i Jahu šalju svoju decu. Ali, iako je u digitalnom središtu Amerike, u toj školi ne postoje ni jedan pametni telefon ili bilo koji drugi ekran.
Umesto toga, učitelji u Waldorf School of the Peninsula preferiraju iskustveni pristup učenju koji je u snažnom kontrastu s trendom da se učionica ispuni najnovijim elektronskim uređajima.
Zašto internet otežava sticanje znanja i stvara plitke umove
Pedagogija škole naglašava ulogu mašte u učenju i uzima holistički pristup koji integriše intelektualni, praktični i kreativni razvoj učenika.
Ali, činjenica da roditelji koji rade za najsnažnije tehnološke kompanije dovode u pitanje vrednost računara u edukaciji, nameće pitanje – da li je futuristični san o visokotehnološkim učionicama zaista u najboljem interesu novih generacija?
Globalni izveštaj OECD-a kaže da oni obrazovni sistemi koji su mnogo uložili u kompjutersku opremu „nisu doživeli nikakvo posebno poboljšanje“ u rezultatima PISA testova iz čitanja, matematike i nauke.
Najbolji obrazovni sistemi, poput onih u istočnoj Aziji, bili su vrlo oprezni u vezi s upotrebom tehnologije u svojim učionicama, navodi se u izveštaju. Učenici koji koriste računare vrlo često, postižu lošije rezultate od onih koji ih upotrebljavaju umereno.
Udruženja Valdorfskih škola Severne Amerike, objašnjava da njihov pristup koristi „s vremenom testirane istine o tome kako deca najbolje uče“.
Učitelji podstiču decu da uče putem umetničkog izražavanja i raznih aktivnosti poput slikanja, crtanja, umesto da uče informacije s računara. Taj kreativniji pristup edukaciji oživljava lekcije pa je puno delotvorniji od pokazivanja učenicima niza slika na ekranu.
„Lekcije vam prikazuju učitelji, a ne roboti, koji ne samo da se brinu o detetovoj edukaciji, nego i o njima kao pojedincima“, kažu iz Udruženja. „Čega se sećate iz učionice dok ste bili dete? Čest odgovor je: razrednih izleta, eksperimenata u laboratoriju ili prelepe priče. To su stvari koje ostaju s vama i 50 godina kasnije.“
Valdorfske učionice osmišljene su tako da se učenici osećaju opušteno i ugodno, uz prirodne drvene stolove i biljke. Ideja je da se odstrane uticaji kompjutera i podstakne snažniji angažman učitelja i učenika tokom lekcija.
Jedan od razloga zbog kojih roditelji koji rade u digitalnoj industriji za svoje dete biraju školu s niskim ili nikakvim udelom tehnologije je taj što takve škole decu uče veštinama inovativnog razmišljanja kakve mnogi poslodavci zahtevaju. Učenicima koji su „odrasli na tehnologiji” često manjka sposobnost šireg razmišljanja i rešavanja problema.
Sara Torn, direktor škole Akorn u Londonu, takođe preispituje pretpostavku da će ograničavanje ili izbacivanje tehnologije iz učionice loše uticati na buduću zapošljivost učenika.
Učenicima mlađima od 12 godina u toj školi je zabranjeno korišćenje mobilnih telefona i računara, zabranjeno im je gledanje filmova ili TV-a u bilo koje vreme, uključujući i praznike.
Cilj je postupna integracija elektronskih uređaja u razvitku deteta, a učenicima se dopušta gledati TV kada navrše 12 godina, i to samo dokumentarne filmove koje su prethodno odobrili roditelji. Internet je potpuno zabranjen do 16 godina – kod kuće i u školi, a računari se mogu koristiti samo kao deo kurikuluma kod dece starije od 14 godina.
Sara Torn tvrdi da su učenici pozitivno reagovali na ograničenja. Mlađi cene priliku za igru, a adolescenti koji su prešli u tu školu iz tradicionalnih škola priznaju da su sada srećniji.
Izvor: Školski portal / Zelena učionica
Sjajno! Zato se nasi takmice ko ce vise tehnologije da unese u skolu, roditelji mahom kao primedbu na skole stavljaju to sto sto nema dovoljno interaktivnih tabli, racunara i slicno, a deca, boze me oprosti, sve debilnija. Ne znaju da se snadju u stvarnom svetu… Uzas
I onda dođe prosvetna inspekcija (poznata kao eksterna evaluacija) i zameri nastavniku matematike što rešava zadatak kredom na običnoj zelenoj tabli, i čitav čas dipl.pedagog pregleda birokratsku pripremu časa ne bi li matematičaru našao zamerku. To što zadatak sa table dotični pedagog ne ume da uradi nije mnogo važno. Važno je da je nastava zastarela.