Zašto sam prestao da vršim abortuse? (dr Stojan Adašević)

Pravdao sam se pred sobom, da sam samo stručnjak – vojnik snajperista koji kao u ratu puca i ubija iz principa – za ideju. Slaba vajda.

Osnovno lekarsko vaspitanje stekao sam za vreme studija na Beogradskom medicinskom fakultetu u periodu 1951-1957. godine.

Učen sam, prema tada važećoj doktrini, da je dete živo tek sa prvim plačem. S katedre sam, u okviru različitih odseka Medicinskog fakulteta, slušao uvek isto: “Dete je živo tek sa prvim plačem. Pre toga ono je samo organ majke, kao što je, na primer, zub, slepo crevo ili bubreg. Izvaditi iz majke zub ili slepo crevo isto je što i prekinuti već započetu trudnoću. Tim aktom, veštački izazvanim abortusom, vi uklanjate samo organ majke. Razlog zašto to nije dozvoljeno raditi bez saglasnosti komisije za prekid trudnoće jeste opasnost da nestručna lica dovedu život žene u pitanje. To se mora raditi u za to opremljenim ustanovama, i do određene starosti trudnoće, do kada je relativno bezbedno. Svaki kasniji prekid trudnoće mora da odobri specijalna komisija i mora biti reči o velikoj medicinskoj ustanovi”.

“Bio sam ubeđen da radim ispravan posao, i trudio sam se da to “vađenje zuba” ili utrobno čedomorstvo što manje boli ženu i da prođe sa što manje komplikacija.”

Tako su nas učili u to doba, a i presude ondašnjih sudova bazirale su se na krivičnom zakonu koji je govorio isto – plod je “živ od momenta prvog plača”. Čitane su nam na sudskoj medicini čak i neke presude gde se pominjalo da onaj koji ubodom noža u trbuh trudne žene ubije i plod i izazove porođaj sa mrtvim plodom odgovara samo za laku telesnu povredu jer kod majke nijedna kost nije povređena, prema tome to je laka telesna povreda, a plod se u povredi i ne pominje. Onaj ko nije rođen ne može biti ubijen.

Tako vaspitavan i učen od svojih nastavnika, krenuo sam da specijaliziram ginekologiju i akušerstvo i hrabro da vršim utrobna čedomorstva – arteficijalne abortuse. Prvo sam to radio pod budnim okom starijih kolega, a posle i samostalno. Bio sam ubeđen da radim ispravan posao, i trudio sam se da to “vađenje zuba” ili utrobno čedomorstvo što manje boli ženu i da prođe sa što manje komplikacija.

1 2 3 Sledeća strana

Podeli tekst:

Tagovi :abortus, akušer, čedomorstvo, dr Stojan Adašević, prekid trudnoće, trudnoća

Slični članci koji vas mogu zanimati:

Najnoviji tekstovi iz kategorije: BEBOLOGIJA

Intervju, Milica Lazarević Jekić: Kao mama prevremeno rođene bebe žudela sam za ovakvom knjigom

1 komentar.

Maja ·10. 10. 2015 · Reply ·Citiraj
Нећу улазити у дискусију око материјалних могућности одгајања детета, сексуалном васпитању у школи, да ли сиромашни грађани могу да приуште контрацепцију и умеју ли да је користе.
Да ли би др хтео да замени своје детињство са детињством нежељеног детета? …где родитељи остављају бебу неутешно да плаче, не упућују му ниједну похвалу, не занимају их дететова осећања, успех у школи, његово здравље. Вечито посматран као грешка, терет, вишак, дете ће израсти у несигурну, љуту, повређену, агресивну особу огорчену на цео свет. Питајте психијатре колико психичких болести има узроке у детињству и родитељског односа према детету. Једна од предпоставки зашто је у Америци дошло до драстичног пада криминалних дела јесте легализација абортуса.
Нико не оспорава докторово право да се бави медицином на начин на који он жели и који је њему моралан. Овај текст је занимљив колико и моралне дилеме месара, ветеринара, ловца, пољопривредника, шинтера, лабараторијског техничара, запрашивача комараца… Сви они убијају живот, а сваки живот би требало једнако да вреди, зар не?