Svetska zdravstvena organizacija i Unicef smatraju da bi 99 odsto majki moglo da doji svoju decu kad bi imale pomoć i podršku. Jer veoma je mali broj onih žena koje imaju realnih prepreka i koje nisu u stanju da prirodno hrane svoje bebe. Zato je poražavajući podatak da kod nas decu doji tek 13,7 odsto majki.
Kako ohrabriti majke
Da bismo podstakli pozitivan odnos prema dojenju, ističe doktorka Dimitrijević, nije dovoljno samo organizovati promocije i akcije, poput onih koje promovišu dojenje na javnom mestu, već je neophodno stvoriti uslove socijalnog i materijalnog blagostanja za majke, koje moraju dobro da se hrane i budu zadovoljne da bi svojoj deci obezbedile kvalitetnu ishranu u prvim danima života. O tome govori i odavno poznata činjenica da samo zadovoljna žena može biti dobra majka.
Prva pomoć za mlade dojilje
Prve informacije o dojenju majke treba da dobiju već u porodilištu. Potom, najdragocenija pomoć im je patronažna sestra koja dolazi u kuću. Od nje će mlada mama dobiti sve potrebne savete kako da brine o bebinoj nezi i ishrani, ali i o sebi, kao i kad treba ići na prvi sistematski pregled kod pedijatra. Saznaće sve o komplikacijama koje je mogu zadesiti, ali i kako da ih prevaziđe – kako da se izbori sa preosetljivošću bradavica, s ranicama na ispucalim bradavicama, šta činiti kad se začepe mlečni kanali, ako dođe do mastitisa, to jest upale dojki, ako se količina mleka u grudima smanji, sme li da koristi lekove za vreme dojenja.
Blagodeti dojenja
Prema rečima dr Nevenke Dimitrijević, korist dojenja za majku je višestruka: materica se brže vraća u granice fizioloških dimenzija, lakše se gubi višak kilograma, smanjuje se procenat postpartalnih psihoza, a najvažnije od svega je da je kod žena koje su dojile znatno manji broj obolelih od karcinoma dojke nego kod onih koje nikad nisu dojile.
Zato Svetska zdravstvena organizacija konstantno radi na sve boljem informisanju svih majki o značaju dojenja i zato često dopunjuje svoje preporuke o dojenju i ishrani beba.
Estetika može, dragi dr, biti razlog i ZA dojenje, jer troši kalorije!
Dakle dr. Milivojević se sad razume i u dojenje!?
Mislim da treba vise podrske dojenju preko svih medija, a pre svega konkretnije edukacije trudnica i porodilja, i velike podrske okoline(patronazne sestre, porodice, prijatelja) u teskim danima posle porodjaja dok se uspostavlja laktacija.
Ja sam istinski zelela da dojim svoju decu. Svog starijeg sina sam dojila 18 meseci a mladjeg 13. Oba porodjaja su bila na carski rez ali sam bila strpljiva i sacekala da mleko dodje. Prvih par dana obojica su pili po par kapi iz male casice. I slazem se sa tim da zene ne mogu da doje jer podsvesno ne zele to da rade. To je neopisivo blazenstvo koje sam zelela da traje sto duze i uspela sam oba puta. Majke pazite sta zelite!
U prvoj trudnoći sam pogrešila jer se nisam ni malo informisala o dojenju. Mislila sam da tu nema neke mudrosti i da to ide sasvim prirodno.
Nakon porođaja su doneli bebicu, stavili mi je u naručje i rekli :“ Majka, beba je gladna, nahrani je.“ To je sve od pomoći što sam u porodilištu dobila od laktacijskih sestara. Po izlasku iz bolnice me je patronažna sestra ubeđivala da nemam mleka i da dam bebi dohranu.
Nisam znala da ne kreće mleko svim ženama odmah nakon porođaja, nisam znala da treba bar mesec dana da se uskladi ponuda/potražnja, nisam znala da su ragade uobičajena pojava… Ja nisam znala, a žene čiji je posao da to znaju i prenesu svoje znanje mi nisu rekle. Uspešno sam dojila dve godine i to samo zahvaljujući svojoj upornosti i neizmernoj podršci i pomoći mog supruga.
Da sublimiram: nemojte se oslanjati ni na koga, obavezna edukacija za vreme trudnoće, laktacijske sestre koje bi svakoj porodilji posvetile bar deset minuta za tih par dana, patronažne sestre koje bi majkama pružile neophodnu podršku ZA dojenje a ne dohranu.
Zanimljivo je da taj isti Unicef svojim zaposlenim porodiljama daja samo mesec i po dana porodiljskog odsustva, te ako njihova radnica želi da doji bebu, može, ali tako što će joj je neko tokom dana donositi na posao na podoj. Ako doda nešto odmora tom porodiljskom odmoru, u najboljem slučaju se vraća kada beba ima oko tri meseca. Sa druge strane, ja ne znam odakle se stalno javljaju ovi tekstovi sa ovakvim podacima, oko mene su sve žene dojile koje su mogle i imale mleka, svakako su se sve potrudile da probaju, dojila je čak i ona koja je nekada kao devojka govorila da nema šanse da će. Dalje, previše se kroz ove tekstove insistira na povezanosti majke sa detetom preko dojenja, ispade onda da sve one koje to nisu mogle da rade nisu povezane sa svojom decom. Duhovna povezanost i bliskost su nešto što se stvara i gradi tokom celog detinjstva, a ne samo kroz dojenje i odgovaranje na sve potrebe bebe.
Novim mamama je pptrebna ppdrska najblizih koje skoro i da nema. Morate biti uporne. Mene su plasili da je beba gladna kao i da verovatno nemam dovoljno mleka. Oba deteta su rodjena sitnija. Ali ja sam bila uporna. Sina sam dojila dve godine a sad bebu prvih 6 meseci isklucivo dojila i bucmasta je kao mala bombica.
Savet, nadjite pedijatrijsku sestru da Vam razradi grudi i otcepi kanale nakon porodjaja i sve ce biti kako treba.
Srecno