Zašto je važno pravilno deci čitati knjige?

Efekat se zadržava i na starijem uzrastu, pa je longitudinalna studija na 6000 ispitanika koji su u šesnaestoj godini radili kognitivne testove, pokazala da je čitanje iz zadovoljstva, više od jednom nedeljno, povezano sa intelektualnim napretkom u odnosu na proširenje vokabulara, pisanje ali i matematičke sposobnosti. Uticaj čitanja knjiga je čak četiri puta veći od posedovanja roditelja koji su fakultetski obrazovani. Ista studija ima nameru da u narednim godinama ispita i da li čitanje može da nas sačuva od kognitivnog opadanja u starosti.

Da bi čitanje donelo bilo kakvu korist za dete, nije dovoljno da samo pasivno sluša. Mnogi roditelji pogrešno misle da je puko čitanje dovoljno da dođe do poboljšanja jezičkih sposobnosti. Postoje dva stila čitanja koja se prepoznaju kao korisna: opisni stil i stil orjentisan na učinak. Opisni se fokusira na opisivanje slika tokom čitanja, dok se drugi stil fokusira na diskusiju o značenju priče nakon završetka čitanja. Prvi je koristan za onu decu koja od samog početka imaju niži nivo vokabulara, dok je drugi stil bolji za one koji imaju viši početni nivo.

Da bi čitanje donelo bilo kakvu korist za dete, nije dovoljno da samo pasivno sluša. Mnogi roditelji pogrešno misle da je puko čitanje dovoljno da dođe do poboljšanja jezičkih sposobnosti.

Roditelj mora biti voljan da objašnjava dok dete sluša, da koristi što širi raspon vokabulara i kompletnu strukturu rečenice. Za kraj ćemo navesti 6 principa koji opisuju sredinske faktore koji podstiču učenje jezika, a svaki se može aktivirati i onda kada detetu čitamo knjige.

1. Dete mora što češće da čuje što veći broj reči.
2. Deca uče reči onda kada su zainteresovana, što znači da dete najlakše nauči onda kada mu pričamo o objektu ili akciji koja ga trenutno zanima.
3. Roditelj mora biti responzivan. Dete mlađe od tri godine ne može da nauči reči prateći televizijski program, jer tu nema mnogo interakcije. Sa druge strane, čak i razgovor i putem Skajpa donosi korist, jer sagovornik komunicira i direktno odgovara detetu. Odrasli treba da se trude da održe razgovor, vodeći računa na zainteresovanost deteta, tj drugi princip.
4. Deca uče reči onda kada im je jasno njihovo značenje.
5. Vokabular i gramatika se uče u isto vreme.
6. Roditelji treba da imaju pozitivan stav. Konstantne zabrane poput „Ostavi to!“ , ne samo što imaju negativan ton, već služe i za zatvaranje i završavanje razgovora. Potvrde poput „Baš ti je zanimljiva ta igračka“, podstiču detetovo interesovanje, održavaju razgovor, a tako se grade i vokabular i gramatika. Potrebno je uvek praviti takvo okruženje koje podstiče razvoj jezika, što više pričati, punim rečenicama i postavljati što više pitanja umesto naredbi i direkcija.

Izvor: PsihoBrlog