Ta vremena nepovratno su otišla. Roditelji danas toliko teško podnose razdvojenost od dece da se ne postavlja više pitanje „da li je vaše dete spremno za odvajanje od roditelja?“, već obrnuto, „da li su roditelji spremni za odvajanje od deteta?“ Navikli da isuviše kontrolišu i nadziru svaki njihov korak, hvata ih panika od same pomisli na makar i kratko razdvajanje. Jedina uteha im je to što znaju da im je dete svakog trenutka samo jedan poziv daleko, i što sa sobom ima slatkiša i grickalica za godinu dana života pod opsadom. I što se bliži vreme kada će, kao što se radi u razvijenom svetu, zahvaljujući uživo prenosu iz odmarališta, moći tih 7 dana razdvojenosti da provode prikovani za računar, gledajući svoje dete kako tamo daleko pokušava da živi svoj život.
Pročitajte i: Pronađite razlike: Rekreativna nastava na švajcarski način
Dakle, ako se pitate zašto su dečja putovanja sve kraća i kraća, zapitajte se i koji vaspitač bi uopšte danas mogao da izdrži duže, udovoljavajući neumerenoj roditeljskoj radoznalosti i žrtvujuči svaki slobodan čas kako bi im preneo sve beznačajne novosti, istovremeno sprovodeći sve te savremene zapetljane procedure i presvlačeći mokre skafandere i marsovke, žonglirajući desetinama vrstama sapuna, maramica, krema i vitamina? Sa druge strane, uz onaj spisak i sve ostale „neophodne“ troškove, koji bi roditelj, već načisto isceđen i osiromašen , uopšte to mogao i da plati?
 danas je finansijski, psihički i fizički izazov za sve uključene strane.){kind=link}
E, ali srecom jos ima „normalnih“ ljudi koji takve stvari organizuju kako treba… Moje dete (6 god.) upravo se vratilo sa sedmodnevne obuke skijanja na Staroj planini sa sportskim klubom, odusevljeno naravno (ovo mu je druga godina), a za to vreme ja sam sa trenerima razmenila 2 (i slovima: dve) SMS poruke. „Zdrav?“ „Zdrav, sve ok, pozdrav“….. Dobijali smo, doduse, svakodnevne kratke mejlove i mnostvo fotografija, ali sa detetom kontakt – nula. Prosle godine jeste bilo malo frke, ove – nista. Obostrana uzivancija!!!
Mislim da naša deca idu u isti sportski klub. 🙂
Svaka cast autoru, lepo receno. Zaboravili ste obavezan dzeparac za krofne, toplu cokoladu, palacinke i raznorazne suvenire. A da ne pricam da ima i dece koja sa svojih 5 i 6 godina nose mobilne telefone na zimovanje. Ja sam zgrozena, pre svega roditeljima!!!
Glupost. Moje dete je dobilo spisak sa dvadesetak stavki sto inace koristimo i kuci. Nepromocive pantalone, dukserice, dzempere i po savetu da spakujemo vec iznosene stvari nema potrebe da se manekenisu tamo. Naravno sr
Sredstva za higijenu i to je to. Nista nismo dodatno kupovali. Mogli smo jutru da pozovemo vaspitacicu ali mi to nismo radili, jer je obecala da ce roditelju cije se dete razboli, previse place i sl da javi. Nama je javila samo da su stigli, da su se smestili i da je sve ok. 3 poruke za 7 dana.Dzeparac je bio 1000 din za svaki slucaj. Dete odusevljeno mi zadovoljni. E sad poatoje roditelji paranoici ali to je vec njohova stvar.