Zoran Milivojević: Ljudi često u porodici dobiju „zabranu uspeha“

Među prvim predavanjima na konferenciji „Biznis priče“ koja se održava 2. i 3. aprila u Master sali Novosadskog sajma bilo je i predavanja dr Zorana Milivojevića koji je govorio o uspehu, strahu od neuspeha, činiocima uspeha i razlici između vrsta uspeha koje možemo prepoznati kroz primere iz svakodnevice.

Ključna tema bila je uticaj porodice i ličnog viđenja uspeha koji mogu u potpunosti da odrede naš put u poslovnom svetu.

Evo kako je to dr Milivojević objasnio – kroz primere koje svako može razumeti i prepoznati:

Mnogi ljudi u porodici dobiju tzv. „zabranu uspeha“ kroz rečenice poput:

„Gde ćeš ti?“
„Propasćeš!“
„Ne možeš!“

Neuspeh se često povezuje sa nesposobnošću i neuspehom u očima drugih, ali i u sopstvenim očima. Ljudi se identifikuju sa svojim poslom, pogotovo ako firma nosi njihovo ime – objašnjava dr Milivojević.

Primer:

„Kako sam bio glup što sam pre godinu dana uzeo kredit?“

Osoba sebe doživljava kao glupu, iako tadašnja odluka nije bila loša.

Realno: nije mogao biti vidovit.

Ako se previše identifikuju sa poslom, ljudi često tri meseca ne izlaze iz kuće ako im biznis propadne. Važno je razumeti: biznis je profitni centar, a ne naš identitet.

Šta je uspeh?

Reč „uspeh“ potiče od glagola „uspeti se„, ali značenje uspeha je za svakog drugačije.
Balans je ključan da uspeh ne bude jednodimenzionalan. Potrebno je sačuvati porodicu, zdravlje i privatni život – naglašava dr Zoran Milivojević i dodaje da postoje različite vrste uspeha:

Socijalni uspeh – Kada drugi misle da ste uspešni (status, poštovanje, priznanje).

Primer:
Čovek je bio uspešan, ali se dugo razvodio i u međuvremenu su ga svi poslovno prestigli.

Lični uspeh – Ostvarenje sopstvenih ciljeva, zadovoljstvo, unutrašnji mir.

„Živim svoj život i uživam u tome. Imam ciljeve u skladu sa svojim željama.“

Ovaj uspeh može doneti sreću, ali češće samo osećaj prijatnosti i mira.

Depresija uspeha – veoma čest fenomen

Dr Zoran Milivojević objašnjava da je jedna od najvećih predrasuda sledeća situacija: „Kad ostvarim cilj, biću srećan.“

Kada ljudi dostignu cilj, ne osećaju očekivanu sreću, već prazninu i gubitak smisla. To može dovesti do depresije, pa čak i samoubistva.

Uspeh: stanje ili proces?

Mnogi misle: „Penjem se, penjem se… uspeo sam!“ – ali šta dalje? Ključno je uživati u procesu i malim uspesima, a ne samo u krajnjem cilju.

Kako to izgleda na primeru iz života:

Slikar ne prestaje da slika iako je naslikao mnogo slika – jer uživa u procesu.
Ljudi koji vole svoj posao ustaju rano, puni energije, raduju se danu.

Kontrast: Kada je cilj jedini pokretač, često dolazi do depresije posle njegovog ostvarenja.

Problemi koje donosi uspeh – da li ste na vreme razmišljali o tome?

Pametni ljudi kriju deo novca jer ih čeka – nova rodbina, pisma sa teškim životnim pričama i molbama za pomoć, nova ljubav zbog koje će se pitati da li voli mene ili lagodan život? – pojašnjava dr Milivojević.

Osim problema koje sa sobom može doneti uspeh, veoma često se javlja i strah zbog čega ljudi podsvesno sabotiraju sopstveni uspeh. Vrlo često iracionalna uverenja staju na put uspehu jer pojedinci na primer – veruju u višu silu: „Ako mi ide predobro, sigurno će se desiti nešto loše.“ Zato neki stavljaju kamen u cipelu, kucaju u drvo…

Uspešne ljude često prati negativna priča jer su ljudi zavidni, a reč „zavideti“ potiče od „videti“ – vidimo tuđi uspeh i osećamo sopstveni neuspeh.

„Ako je on toliko uspešan, onda sam ja mali.“

Umesto da se inspirišu, ljudi često pokušavaju da omalovažavaju tuđi uspeh kako bi sebi olakšali.

„Povući ću ga na svoj nivo, da mi bude lakše.“

Ipak, pored svih problema sa kojima se susreću, kako govori dr Zoran Milivojević, biznismeni retko ili barem ne dovoljno često idu na psihoterapiji, dok članovi njihove porodice (žena i deca) češće potraže stručnu pomoć.

Kada ljudi urede društvo tako da svima bude bolje – više će se svaki pojedinac baviti sobom i svojim problemima, a manje će gledati na druge. Zbog toga, kako napominje dr Milivojević, naše društvo, kao siromašno i nedovoljno uređeno, ima veći problem što se zavisti tiče – u odnosu na razvijene države.

Izvor: Detinjarije.com