Kakva je skromnost karakterna crta i da li je zaista veoma pozitivna?
Glavno značenje skromnosti tiče se odnosa osobe prema vlastitim željama. Skroman je onaj ko lako odustaje od svojih želja i miri se sa tim da ih neće ostvariti. Skromno je ono dete koje stojeći pred izlogom u kojem vidi igračku koja mu se sviđa, mirno prihvata mamin odgovor da ona nema dovoljno novca da mu je kupi. Kada ga mama zbog toga poljubi govoreći: „Skromno mamino sunce”, ona ga svojom ljubavlju nagrađuje za skromnost. Prema tome, skromno je ono dete koje je lepo vaspitano, koje upravlja svojim željama i ne da im da one upravljaju njime.
To je u skladu sa značenjem reči skromnost, jer prema etimologu Petru Skoku, ono dolazi od arhaičnog glagola kromiti, u značenju krotiti. Prema tome, nazivajući dete skromnim mi ga označavamo kao „ukroćeno”, socijalizovano i disciplinovano, to jest poslušno.
Drugo značenje skromnosti tiče se načina na koji se neko postavlja u odnosu na druge ljude. Suprotnost skromnosti su bahatost i arogantnost. Skroman je dakle neko ko se ne ističe u odnosu na druge, ko se ne hvali svojim uspesima i postignućima, ko čeka da drugi budu ti koji će primetiti njegove kvalitete. A kada je drugi zaista pohvale, skromna osoba po pravilu je ta koja sama diskvalifikuje vlastiti uspeh, pokazujući da joj je neprijatno kada je drugi hvale i negirajući da je uspela sa ciljem da bude primećena i pohvaljena.
Ova vrsta skromnosti je u stvari odraz unutrašnjeg stava osobe prema samoj sebi. Ona sama o sebi misli da nije „ništa posebno”, da je obična, da spada u „male” ljude. I zato je ovakva vrsta skromnosti povezana sa iskrivljenom slikom o sebi u kojoj ljudi otpisuju ili postojanje ili važnost svojih stvarnih kvaliteta.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: VESTI
Donet protokol šta sa decom roditelja koja se leče od korone
Ministarstvo rada objavilo je danas popodne Instrukciju za socijalne radnike, sa današnjim datumom, i to nakon što je Nova.rs uputila pitanja u vezi sa slučajem dece iz Vranja, koja su...
Petra ide u peti razred i napisala je bajku o trenutku u kom živimo: “To je bilo vreme straha, zemlja i nebo bili su otrovani”
Petra Malenić živi u Beogradu, ide u peti razred i dobila je zadatak da niše sastav na temu "Moja bajka". Upravo njena priča nam govori koliko je strašan trenutak u...
Dr Kon: Ako se roditelji zaraze, a dete nema ko da čuva, uključuje se Centar za socijalni rad
Kako bi se smanjio pritisak na zdravstvene ustanove i lekare, pružila podrška i pravovremene informacije, Forum pacijenata Srbije, koji okuplja veliki broj pojedinačnih udruženja pacijenata organizovao je prvu veb konferenciju...
Deset stvari koje redovno treba da čistite dok traje epidemija
Topla voda i sapun ili deterdžent s lakoćom otklanjaju prljavštinu i dovoljni su za uklanjanje većine mikroba, piše Lepa & Srećna. Međutim, u vreme epidemije ili ako u domu imate ukućane sa oslabljenim imunitetom, sigurno...
Господине Миливојевићу, погледајмо причу о Одисеју.
Позван као честит човек и врли ратник, након вишегодишњег опседања Троје, он предлаже лукаву идеју Тројанског коња. Када Троја коначно бива освојена он излази на обалу мора и говори Посејдону: “Видиш ли моћни посејдоне како сам Ја паметан. Ниси ми ни био потребан!”
Посејдон га за то осуђује на још 10 година лутања и искушења, док се не суочи са собом.
Суштина је да је скромност једно од оружја у борби са сопственим Егом, који иако се чини најбољим пријатељем, представља нашег највећег непријатеља. Сличан, ако не и исти мотив унутрашње борбе са Егом, може се наћи и у
Христовом животу и његовој науци, па ако хоћете и у будизму или пак код Св. владике Николаја, Владете Јеротића, и многих других великих личности.