20 razloga zašto igranje u prirodi čini decu pametnijom

Ne postoji uputstvo za igranje u prirodi. Deca sama stvaraju pravila i u tom procesu koriste maštu, kreativnost, inteligenciju i pregovaračke sposobnosti na unikatan način.

  Ovaj tekst preveli su učenici  Škole engleskog jezika za decu „Helen Doron“

Napisala: Stejsi Loskalzo (Stacey Loscalzo)

Autor i klinički psiholog, Kej Redfild Džejmison ( Kay Redfield Jamison), piše, “Deci treba sloboda i vreme za igru. Igra nije luksuz. Igra je neophodna.” Kroz nestrukturisanu, otvorenu i kreativnu igru deca uče pravila sveta oko njih.  Dok se igraju u prirodi, deca istražuju svim svojim čulima, otkrivaju novi život, stvaraju izmišljene svetove i medjusobno pregovaraju da bi stvorili okruženje pogodno za igru.

1. Igra u prirodi je aktivnost koja obuhvata sva čula. Dok su napolju, deca će videti, čuti, omirisati i dodirnuti stvari koje im nisu na raspolaganju dok se igraju unutra. Njihov mozak na jedinstven način radi dok obrađuje ove nove podsticaje.

2. Igra u prirodi spaja neformalnu igru i formalno učenje. Deca mogu na praktičan način primeniti koncepte koje su naučili u školi dok se igraju napolju. Na primer, kada vide i dodirnu korenje drveta, podsetiće se kako je njihov učitelj pričao o načinu na koji se biljke hrane.

3. Igra u prirodi stimuliše kreativnost. Robin Mur (Robin Moore), stručnjak za dizajniranje okruženja za igru i učenje, kaže: “Priroda i prirodni materijali podstiču bezgraničnu dečiju maštu i služe kao sredstvo inventivnosti i kreativnosti.” Stene, kamenje i zemlja daju neograničene mogućnosti za igru koje se svaki put mogu drugačije prikazati kada dete izađe napolje.

4. Igra u prirodi je otvorena. Ne postoji uputstvo za igru u prirodi. Deca sama stvaraju pravila i u tom procesu koriste maštu, kreativnost, inteligenciju i pregovaračke sposobnosti na unikatan način.