Bespelenaštvo
Kontroverza: Knjiga pod nazivom “Zbogom, pelene” autorke Ingrid Bauer je, kada se pojavila, izazvala mnogo polemika. Ona, naime, govori o veoma izraženom trendu gde mame svojim bebama ne oblače pelene od rođenja, a one su, ipak, čiste i suve. Međutim, ko bi želeo da se igra sa vašim mališanom kada on u svakom trenutku može da se uneredi? Neki doktori kažu da ova praksa može dovesti do toga da svoje dete naviknete na nošu ranije nego što bi trebalo, a to može izazvati zdravstvene probleme kao što su infekcije mokraćnih puteva i konstipacija.
Dobre strane: Pristalice bespelenaštva se kunu da će navikavanje na nošu ići lakše i brže. Osim toga, nebacanje jednokratnih pelena u smeće ili pranje platnenih, nesumnjivo doprinosi očuvanju životne sredine.
Produženo dojenje
Kontroverza: Uprkos preporukama Svetske zdravstvene organizacije o tome koliko dugo treba dojiti dete, mnoge mame to čine i duže. Ipak, pedijatri upozoravaju da dojenje duže od dve godine može imati brojne posledice po dete. Ukoliko mame i nakon navršene druge godine doje bebu, time značajno otežavaju separaciju deteta, tj. odvajanje bebe. Osim toga, bebi je već od navršene prve godine potrebna raznovrsnija hrana, a produženo dojenje dovodi do toga da se dete nerado prihvata kašike i druge hrane.
Dobre strane: Američka akademija pedijatra savetuje da decu treba dojiti do navršene prve godine, dok Svetska zdravstvena organizacija preporučuje dojenje do druge godine. Međutim, nijedna zdravstvena organizacija ne daje čvrst podatak kada bi trebalo prestati sa dojenjem. Sve dok doje, deca dobijaju nutritivne vrednosti iz majčinog mleka, a nijedna studija do sada nije dokazala da produženo dojenje može biti štetno na psihološkoj osnovi. Svaka mama može se osećati slobodno da izabere pravi trenutak kada će prestati sa dojenjem svog deteta.
