Greška #4: Podižemo dete kakvo želimo, a ne ono koje imamo. Naši snovi o detetovoj budućnosti počinju još dok je u stomaku. Potajno se nadamo da će biti poput nas, samo pametnije i talentovanije.
Međutim, deca obično ispadnu drugačija nego što smo očekivali. Naš zadatak nije da ostvarujemo svoje snove, već da pustimo da se razvijaju u smeru koji njima dogovara.
Greška #3: Zaboravljamo da naša dela više govore od naših reči. Roditelji često mnogo pričaju i drže deci duge lekcije, ali deca zapravo uče gledajući nas šta radimo. A to može biti sasvim suprotno od onog što im govorimo. Treba da obratimo pažnju na to kako se nosimo sa problemima, kako se ponašamo prema prijateljima i neznancima, kako se odnosimo prema bračnom drugu. Primenjujući u praksi određeni model ponašanja, mi im dajemo dozvolu da reaguju na isti način. Ako želimo da nam deca budu divne osobe, moramo za početak i mi biti takvi.
