Greška #2: Sudimo drugim roditeljima i njihovoj deci. Bez obzira na to koliko se ne slažemo sa nečijim roditeljskim stilom, nije naš posao da o tome sudimo. Niko na svetu nije sasvim dobar ili loš – svi smo pomalo i jedno i drugo. Istina je da mi nikad ne znamo tačno kroz šta drugi prolaze i zbog toga treba da se trudimo da ih razumemo umesto da žurimo sa zaključcima.
Greška #1: Potcenjujemo KARAKTER. On je osnova za srećnu i zdravu budućnost i važniji je od bilo koje ocene ili nagrade. Karakter ne možemo na silu usaditi u našu decu, a u uzrastu od 10 – 15 godina neće nam delovati toliko važnim za dete. Međutim, sa 25, 30 i 40 godina najvažnije će za njih biti kako se odnose prema drugima i šta misle o sebi. Ako želimo da razviju karakter, samopouzdanje, snagu i otpornost, moramo ih pustiti da se suoče sa iskušenjima i problemima, i osete ponos koji sledi kada se sa njima na kraju izbore.
Izvor: karikampakis.com
Pročitajte još i: Antigona – srpska tragedija vaspitanja
