Razgovor s decom može biti jednostavan. Oni imaju mišljenje o svemu i priče o svačemu. Svet vide u potpuno drugom svetlu i mogu celo popodne da provedu postavljajući pitanja.
No ponekad je jako teško pronaći prave reči za razgovor s decom. Kad odlučujete kako reagovati na crtež na zidu, ili u bici s beskrajnim „zašto ne mogu“ ili kako biste jednostavno održali zdrav odnos s decom koja ne vole pričati, nije baš jednostavno pronaći prave reči.
U izazovnim situacijama naša frustracija i/ili umor nadviju se nad nas zamagljujući bilo kakvu smislenu rečeničnu strukturu koju bismo mogli sastaviti. Pritisak je tu, treba da koristimo „svoje reči“, ali sve što uspemo istisnuti je primitivni zvuk, nešto između režanja i glasnog uzdaha.
Otkrila sam da je u tim izazovnim trenutcima za nas roditelje dobro da imamo nekoliko poznatih i delotvornih izjava u rukavu. Reči koje smo pažljivo izabrali pre nego što smo se našli u situaciji bez kontrole nad našim umom.
Ove su meni najdraže:
1. „Istovremeno…“
Upotreba reči „ali“ može zakomplikovati već napeti razgovor. Često se smatra negacijom svega što dolazi pre nje pa tako može zbuniti i povrediti onoga kome je upućena. Izjava „Volim te, ali…“ ili „Žao mi je, ali…“ ispadne kao „Volim te, ali ne dovoljno.“ Ili „Žao mi je, ali baš i nije.“
Umesto nje, koristite peč „istovremeno“. Ova reč potvrđuje i ono ispred i ono iza nje kao jednako vredno.
„Volim te. Istovremeno, ne mogu ti dozvoliti da povređuješ druge.“
„Žao mi je što si uznemiren/a. Istovremeno, bežanje od mene nije sigurno.“