Sposobnost za rad pod pritiskom tokom kraćeg perioda i sposobnost organizanizovanja rada tokom dužeg perioda, iako donekle suprotne, neohodne su svakom đaku.
Većina đaka ima najbolje namere: stalo im je da dobro rade na časovima, da dobiju dobre ocene i da, kako prelaze iz razreda u razred, budu sve uspešniji. No, mladi su takođe egocentrični, emotivni i subjektivni. Njihove najbolje namere često se izgube u metežu suprostavljenih prioriteta, kriza i rokova. Potreba im je pomoć da bi objektivno sagledali kako organizuju svoje vreme, rad i učenje; takođe su im potrebne praktične metode za uspešnije i delotvornije obavljanje školskih obaveza.
Đaci su većinom skloni postavljanju previše opštih ili preširokih ciljeva u odnosu na svoje školovanje i uspeh. Na primer, kada dobiju đačke knjižice ili svedočanstva, đaci sebi i drugima obećavaju da će se popraviti, da će više učiti, redovno raditi domaće zadatke i biti pažljiviji na časovima. Iako su im namere iskrene, nekih bitnijih promena nema.
Ono što deci nedostaje je svest o tome kako koriste svoje vreme. Poput većine ljudi, oni često smatraju da će uraditi više nego što stvarno mogu da postignu. Ako nemaju jasnu, objektivnu sliku o tome kako zapravo provode vreme, neće im poći za rukom da svoje obaveze drugačije organizuju.
