Hula-hop
Pre nekoliko decenija, hula-hop je bio pravi hit među decom, ali danas je teško pronaći devojčicu koja zaista ume da ga vrti oko struka, noge ili ruke. Mada je tehnika vrtenja hula-hopa relativno laka, teško je naučiti je ako nemate uzor pored sebe, tako da, ukoliko vaše dete pokaže interesovanje, pokušajte da skinete cake gledajući neki video klip na internetu u kom se objašnjavaju osnovne tehnike. Može da se vrti na kukovima, struku ili malo iznad, a može i naizmenično – da šeta niz, i uz torzo, dok se rukama vrti kada su ispravljene, i to kružnim pokretima
iz ramena. Manji obručevi mogu, ako ste spretni, da se vrte i oko noge. Posebna atrakcija nekada su bile devojčice koje su hula-hop vrtele oko vrata.
Lastiš
Ranije nije postojala devojčica koja nije igrala lastiš, i koja nije znala barem nekoliko popularnih igara sa ovim rekvizitom. Danas postoje čak i kupovni lastiši za preskakanje, svih dezena i boja, ali je teško naći društvo za igru. Naravno, umesto onog iz prodavnice igračaka, možete koristiti običan krojački lastiš zatvoren čvorom. Igra lastišem traži dosta skokova i preciznosti da se pogodi ograničeni prostor, a odlično razgibava i jača zglobove i okretnost. Za lastiš je potrebno najmanje troje igrača, mada se u nedostatku trećeg u nekim igrama može poslužiti i nekim parkovskim rekvizitom poput klupe, žardinjere, drveta ili bandere. Dok su nekada najpopularnije igre bile „Prstići“, „Trougao“, „Oto Marijano“, danas su među devojčica
ma najpopularnije igre „Miš-mačka“ i „1-2-3“.
Ko voli, ko voli…?
Preskakanje lastiša može biti zanimljivo i dečacima i devojčicama, a najbolje se igra kad učestvuje puno dece. Lastiš se raširi i svi igrači stanu unutar njega. Jedan od igrača pita: „Ko voli, ko voli… sladoled?“ Ukoliko svi vole sladoled, svi ostaju u lastišu. Ukoliko je u pitanju nešto ružno, što niko ne voli, svi brzo iskaču iz lastiša, a najgore prolazi onaj ko ostane poslednji, jer ga svi upetljanog u lastiš začikuju. Posebno je napeto kada onaj ko pita odugovlači sa izgovaranjem celog pitanja, npr. „Ko voli kolače…od ….crva?“ Tada, do poslednjeg trenutka, svi pažljivo slušaju da li treba da iskoče ili ostanu unutra, jer i iskakanje bez razlog takođe izaziva smeh kod drugih igrača.
Puštanje zmajeva
Vetroviti prolećni dani idealni su da svog zmaja pošaljete u visine. Danas je relativno lako pronaći zmaja u prodavnici igračaka ili kineske robe. Ovo je razonoda u kojoj će detetu biti potrebno dosta roditeljske pomoći, a i vama neće biti baš lako na početku. Važno je da ne pokušavate da puštate zmaja ukoliko ne duva dovoljno jak vetar, jer ćete se istrčati do iznemoglosti, a zmaja nećete uspeti da podignete, na razočarenje deteta. Zaobilazite drveće u širokom luku (sećate li se Čarli Brauna i njegovog drveta koje jede zmajeve? Svo drveće je isto!).
Školice
Parče krede i površina na kojoj se može pisati – beton ili asfalt – i svi uslovi za igru Školice su ispunjeni. Kako se školica crta, verovatno još pamtite – jedna kockica, pa zatim dve naporedne, pa opet jedna, i tako do kraja. Koliko ukupno polja ima, zavisi od vas i deteta. Kada se nacrta, treba upisati brojeve u svako polje redom, od 1 pa naviše. Zatim se treba opremiti kamenčićem za bacanje (može da posluži i vaše parče krede). Ukoliko igra jedno dete, ono, stojeći na startu, baca kamenčić u polje broj 1, skače do njega, uzima kamenčić i vraća se na početak. Dete do obeleženog polja skače na jednoj nozi, a ukoliko spusti drugu nogu, pogodi polje koje nije na redu ili stane na nacrtani okvir, kreće ispočetka. Kada igra više dece zajedno, kod svake načinjene greške, igrač kamenčić predaje sledećem detetu, i tako u krug dok prvi ne završi sva polja redom, i tako postane pobednik. Iskusnija deca mogu igru da učine zanimljivijom tako što će predmet da bacaju unatraške, da skaču obema nogama, žmureći… Igrica je odlična za razvijanje osećaja za prostor, preciznost i jačanje zglobova i mišića nogu.
