Ako živite iole normalan, pa makar i skroman život, ako su vam svi zdravi a krov ne preti da prokisne, zavolite jesen! Evo i zašto:
Piše: Jasmina Jovanović
Dugo, toplo leto na koje su se svi žalili je za nama. Bilo je mnogo vruće – baš neobično za leto. Kao što će zimus biti mnogo hladno. I to će nam smetati.
Ovih dana, kada je sasvim jasno da nam je leto okrenulo leđa, očekivala sam da se barem neko poraduje jeseni. Da nisam sama u toj radosti. Jesen je moje omiljeno godišnje doba, ali avaj… Svi koje poznajem imaju neku primedbu ili žalbu, škola je na prvom mestu, pribor je skup, besplatne knjige ispadoše skoro najskuplje, naglo je pala temperatura, cveta ambrozija, deca su podivljala na raspustu, u firmi je nešto napeto… i tako unedogled.
A mogli bi makar malo da se okrenu oko sebe i shvate koliko je septembar čovekoljubiv i blag. Mogli bi, kad bi samo malo pažljivije gledali, da se sasvim zaljube u jesen… Pod uslovom naravno (ne mogu a da se ne setim), da nisu u Beogradu jer beže od rata u svojoj domovini. Ako imaju krov nad glavom. Ako im deca ne spavaju u šatoru na autobuskoj stanici. Ako nisu samohrani roditelji u nekoj udžerici kojoj prokišnjava krov i preti im isključenje struje. Ako im deca nisu đaci pešaci kroz bespuća u oskudnoj odeći i obući. Da, prema takvim napaćenim dušama, ni jedan mesec nije čovekoljubiv.
Zato, ako živite iole normalan, pa makar i skroman život, ako su vam svi zdravi a krov ne preti da prokisne, zavolite jesen! Evo i zašto:
1. Prvenstveno zbog izobilja hrane. Mame znaju zašto. Sve što je do pre dva meseca bilo uglavnom iz paprenika (papreno skupo) ili plastenika, sada je stiglo na pijace. Iz bašte, ispod sunca i ima koliko toliko pristojnu cenu (u poređenju sa ostalim mesecima, ne u poređenju sa našim primanjima. Nažalost). Grožđe, smokve, šljive, jabuke, kruške, čak i maline, paprike, sve boje patlidžana, paradajza, krastavci, kukuruz, cvekle…ma trista čuda!
2. Povratak u školu. On znači povratak u disciplinu, koja je deci potrebna. Leže se na vreme, ustaje na vreme, deca imaju obaveze od kojih se raste i sazreva, izgrađuje čovek. Stiču znanja i poznanastva. Jeste, sticali su i na raspustu, ali…
3. Vatromet boja. Nema potrebe da objašnjavam, onaj ko želi da vidi, sve mu je jasno. Ko ne želi, nema veze. Kao u poslovici: “Svako oko svog molera ima”. Mene može da oraspoloži jesenji pejzaž…
4. Temperature su prijatne, danju onako fine za rad i šetnju, a noću baš onako za spavanje. Bez klima uređaja, preznojavanja i drndanja ventilatora.
5. Što se tiče odevanja i mode, sve je dozvoljeno. Stajaće na istoj autobuskoj stanici, u isto vreme – devojka u čizmicama i jakni, žena u sandalama i haljini i čovek u džemperu. Kako je kome od njih, to je već druga priča. Ali sve može i ništa nije čudno u septembru, kada je odevanje u pitanju.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: MAMA
Mama je majka zauvek. I kad ti postaneš majka.
Moja mama mi i dalje maše da me pozdravi kad odlazim. Stoji u dvorištu ispred kuće i maše mi. Ponekad mi pošalje i poljubac. I dalje mi napravi da jedem...
Žene najčešće pate od nedostatka ova četiri nutrijenta
Gvožđe Gvožđe je mineral neophodan za imunitet i normalan rad organizma. Pomaže i u proizvodnji hemoglobina, proteina u crvenim krvnim zrncima koji pomažu u prenošenju kiseonika telom, te pretvara hranu...
Majčinstvo u 20/30/40-im: Ivana Petrović
O meni Moje ime je Ivana Petrović. Nakon isteka porodiljskog bolovanja, nisam se vratila na stari posao (iako sam mogla, bez obzira što smo promenili grad), jer želim da završim...
Šta kad mama nije tu 19 dana: Kako će se snaći bez mene?!
Kada je moje prvo dete bilo tek novorođenče, imala sam neobjašnjiv nagon da pobegnem. Samo da se sklonim. Radim one egzotične stvari poput spavanja, tuširanja, završavanja rečenice... Zato sam pobegla....
Nema komentara.