Živimo u svetu društvenih mreža, virtuelnih poljubaca i osmeha. Moderna tehnologija je stvarno približila ljude, ali ih je fizički potpuno udaljila.
Dodir kao taktilni kontakt sa drugom osobom je neophodan, kako zbog socijalizacije, tako i zbog psihološkog efekta.
„Zagrljaj nekako ima najveću punoću iliti snagu, ako je onaj poseban, autentičan, iskren. Evo, pogledajmo kad se beba rodi, pa kad je stave na grudi majci, ona prestane da plače. To je sigurnost, to je utočište, tu je ona bezbedna. E pa tako i s nama, nije se tu mnogo promenilo i kad više nismo bebe, kad smo malo porasli, kada smo mali, neka opasnost, pa potrčimo u majčin ili očev zagrljaj. To je naše utočište, tu smo mi bezbedni. Kasnije, kad razvijamo socijalne kontakte sa drugim ljudima, opet volimo nekako da osetimo energiju drugog čoveka. I opet taj zagrljaj koji nekako okrepljuje, koji umanjuje tenziju, tu teskobu, anksioznost. Možda ne rešava problem, ali deluje da tog trenutka problem ne postoji“, naglašava psiholog Mirjana Martić.
Pročitajte i: Zagrljaj je biološka potreba usađena u naš kod
Iskreni zagrljaj svakome prija. Dok grlimo nekoga ili smo grljeni, u organizmu se dešava niz hemijskih reakcija.
„Kada primimo nekog u zagrljaj ili kada nas neko primi u zagrljaj, a taj neko nam je drag, ne mora to biti partner, to može biti naše dete, može biti naš prijatelj, razmenjuje se energija dva bića i počinje lučenje hormona sreće ili zadovoljstva. Oni deluju na naš limbički sistem, to je deo u mozgu, i produkuju, odnosno stvara se, osećanje nekakve sigurnosti, do nekog i nekog blaženstva, ali svakako se umanjuje teskoba, apatija, neka depresivnost, ako postoji tuga. Znači, u dužem, naravno, periodu, ako praktikujemo takve navike, to može imati blagotvorno dejstvo na nas kao ličnosti, odnosno na naše mentalno zdravlje“, dodaje Martićeva.
Nisu svi zagrljaji isti, neki vas samo dotaknu, a neki pokažu ceo svet.
„Kroz zagrljaj se razmenjuje energija, kroz onaj autentični pravi zagrljaj koji traje. Tu postoje razne teorije. Da li 20 sekundi koliko, ne bih se ja bavila tim sekundama, nego autentičnošću. Koliko je to zaista iskren zagrljaj i praktikovati ga što češće sa ljudima koji su nam dragi, koje volimo i treba to da radimo“, savetuje Mirjana Martić.
Zagrljaj je najintimniji dodir, jer obavijeni nečijim rukama osetićete zaštitu, pripadnost, ljubav, osetićete svu lepotu ovog sveta. A ukoliko nemate nikoga da vas zagrli, učinite to sami. Kažu psiholozi, ukoliko držite ovako ruke na sebi deset-petnaest sekundi, osetićete se posebno.
Izvor: RTS.rs
