Nova studija sugeriše da preterano korišćenje ekrana može povećati rizik od emocionalnih i socijalnih problema kod dece – a mališani koji su već u nekom obliku psihičke nelagode često se dodatno povlače u digitalni svet tražeći utehu.
Deca koja provode previše vremena uz ekrane imaju veće šanse da razviju probleme emocionalne prirode, kao i problematično ponašanje, a to ih može navesti da još više urone u virtuelni svet, pokazalo je istraživanje.
Roditelji i prosvetni radnici već godinama izražavaju zabrinutost zbog uticaja ekrana na dobrobit dece, posebno kako pametni telefoni, tableti i gejmerske konzole sve više postaju deo svakodnevice, a roditeljima je sve teže da postave granice.
Sada novo istraživanje, koje je obuhvatilo gotovo 293.000 dece, pokušava da preciznije pokaže kako prekomerno vreme ispred ekrana utiče na raspoloženje i ponašanje mališana – i šta roditelji mogu da učine kako bi prekinuli taj „začarani krug“ između ekrana i dečjeg zdravlja.
Da li bi deci trebalo POTPUNO zabraniti društvene mreže?
„Deca sve više koriste ekrane – za zabavu, domaće zadatke, dopisivanje s prijateljima“, kaže za Euronews Majkl Noetel, jedan od autora studije i vanredni profesor na Univerzitetu Kvinslend u Australiji.
Istraživanje na deci mlađoj od deset godina
Studija je objavljena u časopisu Psychological Bulletin i predstavlja metaanalizu 117 ranijih istraživanja, fokusiranih na decu uzrasta do 10 godina.
Pratilo se korišćenje društvenih mreža, video igara, televizije i onlajn domaćih zadataka, a beležile su se pojave poput agresivnosti, anksioznosti i niskog samopouzdanja.
Zaključeno je da deca koja više koriste ekrane imaju veći rizik od problema u ponašanju – poput vikanja, udaranja, prkosa odraslima – ali i unutrašnjih teškoća, kao što su povlačenje iz društva, izbegavanje konflikta ili tuga i beznađe.
Zanimljivo je da su upravo deca koja su imala takve probleme češće posezala za ekranima – moguće kao vid mehanizma za suočavanje sa stresom.
Razlike između dečaka i devojčica
Studija je pokazala i da su devojčice sklonije razvoju emocionalnih i ponašajnih problema nakon povećanog korišćenja ekrana, dok su dečaci češće koristili ekrane da bi se nosili s već postojećim problemima.
Neke aktivnosti na internetu bile su štetnije od drugih. Na primer, igranje video igara pokazalo je jaču povezanost s problemima u emocijama i ponašanju. Međutim, izloženost nasilnom sadržaju nije se pokazala kao dodatni faktor rizika.
Važno je napomenuti da studija ne tvrdi da vreme ispred ekrana direktno izaziva probleme, već da postoji povezanost između ta dva faktora.
„Ovo je najbliže što možemo da dođemo do uzročne veze, a da pritom ne isključimo ekrane hiljadama dece u kontrolisanom eksperimentu“, rekao je Noetel.
Fenomen digitalnog odrastanja: Deca u 22. veku
On, međutim, dodaje da se ne mogu u potpunosti isključiti ni drugi uticaji – poput stila roditeljstva – koji mogu oblikovati i navike u korišćenju ekrana i emocionalno stanje deteta.
Potrebne su pametnije smernice
„Ovi rezultati pokazuju koliko je važno da imamo promišljen i nijansiran pristup u upravljanju dečjim vremenom ispred ekrana“, rekla je glavna autorka studije Roberta Vaskonselos, predavačica na Univerzitetu Novi Južni Vels u Australiji.
Istraživači ističu da bi preporuke za korišćenje ekrana trebalo da se zasnivaju ne samo na vremenskom ograničenju, već i na kvalitetu sadržaja i prirodi onlajn interakcija među decom.
Takođe, dodaju da bi trebalo posebno upozoriti na rizične aktivnosti poput prekomernog gejminga, koje mogu imati izraženiji negativan uticaj na razvoj deteta.
Izvor: Euronews
