Dete ulazi u kuću, torba pada na pod, jakna i obuća se skidaju i čuje se pitanje: „Kad ćeš da uradiš domaći?“
Za mnoge porodice upravo tu počinje svakodnevna borba. Neki roditelji veruju da je najbolje da se domaći završi odmah – „dok je gradivo sveže“. Drugi primećuju da dete tada nema ni snage ni volje da razmišlja. Ko je u pravu?
Šta se zapravo dešava kada dete dođe iz škole?
Iako se odraslima čini da su deca „samo sedela“, škola je za dete ozbiljan mentalni napor.
Pažnja, samokontrola, praćenje pravila, socijalni odnosi, buka, zahtevi – sve to troši energiju.
Čemu služe domaći zadaci (i kako pomoći detetu, a da ih ne radite umesto njega)
Zato mnoga deca po povratku kući:
-
postaju razdražljiva
-
deluju ‘lenjo’ ili nezainteresovano
-
imaju ‘kratak fitilj’
To nije bezobrazluk. To je umor.
Domaći odmah – prednosti i zamke
Postoje deca kojoj prija da prvo završe obaveze. Njima domaći:
-
daje osećaj kontrole
-
oslobađa ostatak dana
-
smanjuje kasnije odlaganje
Ali za veliki broj dece, posebno u nižim razredima, insistiranje na domaćem „čim se uđe u kuću“ može značiti:
-
suze i otpor
- Advertisement - -
spor rad uz mnogo grešaka
-
negativan odnos prema učenju
Drugim rečima – forma je ispoštovana, ali je cena previsoka.
Ovo pitanje postavili smo i roditeljima koji imaju različita pravila kada je u pitanju domaći zadatak:
Zašto je pauza važna?
Kratka pauza od 20 do 30 minuta može napraviti ogromnu razliku.
Užina, malo igre, kretanja ili razgovora pomažu detetu da:
-
„spusti gard“
-
reguliše emocije
-
vrati sposobnost koncentracije
Nakon toga, domaći se često završi brže i uz manje konflikta – i za dete i za roditelja.
Rutina je važnija od tačnog vremena
Roditelji često traže savršeno vreme za domaći, ali ono ne postoji.
Ono što je detetu zaista potrebno jeste predvidljivost.
Kada dete zna:
-
kada se radi domaći
-
gde se radi
-
šta se očekuje od njega
manje je pregovaranja, a više saradnje.
Neko dete će raditi domaći odmah posle pauze, neko pred večeru, neko uvek u isto vreme popodne. Sve je u redu – dok funkcioniše.
Koliko roditelj treba da učestvuje?
Domaći nije roditeljski zadatak.
Naša uloga je da:
-
obezbedimo mir i uslove
-
budemo dostupni za pomoć
-
podstičemo samostalnost
Rad umesto deteta ili stalno popravljanje grešaka šalje poruku da ono „ne može samo“. A to je suprotno od onoga što želimo.
Razlika u prilagođavanju na školu: dete koje zna i dete koje ne zna da čita i piše
Kada domaći postaje problem?
Ako domaći:
-
traje satima
-
redovno izaziva jake emocije
-
utiče na san, igru i porodične odnose
to nije problem deteta.
To je signal da nešto u sistemu ne funkcioniše.
Pitanje nije da li dete mora da radi domaći odmah po dolasku iz škole.
Pravo pitanje je: kada vaše dete može da uči uz najmanje stresa i najviše smisla?
Kada to pronađemo, domaći prestaje da bude svakodnevna borba – i postaje samo jedna od obaveza u danu koji ipak ostavlja prostor za igru, odmor i bliskost.
