Ako se prijatelj bori sa velikim izazovom ili se oseća poraženo, obično je naš prvi instinkt da ponudimo reči utehe i razumevanja. Ali često nije tako lako to učiniti za sebe. Psiholozi navode da nam razvijanje samosaosećanja može pomoći da se bolje nosimo sa životnim problemima.
Često smo sami sebi najstroži kritičari. Međutim, vežbanje malo samosaosećanja mnogo pomaže. Istraživanja pokazuju da kada ljudi prolaze kroz izazove ili stresne situacije, oni koji pokazuju više samosaosećanja su otporniji.
„Možemo reći: ‘Pogrešila sam’, umesto da kažemo: ‘Ja sam potpuni promašaj’“, savetuje dr Kristin Nef, vanredna profesorka pedagoške psihologije na Univerzitetu Teksasa u Ostinu, koja proučava samosaosećanje više od dve decenije. „To je zdravija alternativa samopoštovanja, jer se ne radi o pozitivnom osuđivanju sebe, već o tome da budete od pomoći i ljubazni prema sebi.“
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Šta je samosaosećanje?
Samosaosećanje je proces izražavanja podrške, topline i razumevanja prema sebi tokom teških vremena – i prepoznavanje da niste jedina nesavršena osoba na celom svetu.
Ono proizilazi iz svesnosti, koja podrazumeva da budemo fokusirani na sadašnji trenutak bez osuđivanja. Ljudi sa samosaosećanjem mogu da prepoznaju kada se osećaju poraženo ili neadekvatno, ali izbegavaju da se izgube u tim osećanjima kako bi mogli da budu dobronamerniji prema sebi, umesto da razmišljaju o tome, dodaje dr Nef.
Biti ljubazan prema sebi ne znači organizovati žurku sažaljenja. Naša patnja nije jedinstvena – mane i neuspesi su deo onoga što nas čini ljudima. I dok svi patimo na različite načine, saznanje da je patnja univerzalna može pomoći u sprečavanju osećaja stida ili izolacije.
Koji su mitovi o samosaosećanju?
Jedan uobičajeni mit je da će samosaosećanje potkopati motivaciju za samousavršavanjem ili popravljanja negativnih okolnosti. Ali istraživanja ukazuju da su podrška, ohrabrenje i konstruktivna kritika efikasniji motivatori od negativnih povratnih informacija, napominje dr Nef.
Drugi mit je da je samosaosećanje izgovor da sebi popuštamo. Ali u stvarnosti, navodi profesorka, pokazano je da smanjuje sagorevanje i stoga nam omogućava da bolje brinemo o drugima. Samopopuštanje, s druge strane, podrazumeva ponašanje na način koji je na kraju štetan – bilo za sebe ili za druge.
Izlečite se od perfekcionizma
Konačno, samosaosećanje se ponekad meša sa brigom o sebi, ali nije samo uteha, rekao je Stiven K. Hejz, klinički psiholog i tvorac terapije prihvatanja i posvećenosti, koja naglašava vrste veština koje su korisne za izgradnju samosaosećanja, poput života u trenutku i usredsređenosti na vrednosti, a ne na nametnuta očekivanja.
Samosaosećanje „je osnaživanje da budete sami, da osvestite svoja osećanja, potpuno i bez nepotrebne odbrane“, objašnjava Hejz.
Kako razviti samosaosećanje
Postoji više načina da se vežba samosaosećanje:
Govorite sebi lepe stvari svaki dan.
Razmislite o tome kako se odnosite prema sebi tokom dana, savetuje dr Nes. Da li ste podržavajući i ohrabrujući? Ili ste sami sebi najgori neprijatelj?
„Velika većina ljudi je znatno saosećajnija prema drugima nego prema sebi.“
Ako ste skloni da se samokažnjavate, dodaje profesorka, onda pokušajte da razgovarate sa sobom ljubazno, baš kao što biste razgovarali sa dobrim prijateljem u istoj situaciji.
Napravite pauzu saosećanja.
Tara Brač, psiholog i autorka knjige „Radikalno prihvatanje“, predlaže RAIN (Recognize, allow, investigate and nurture) metod: Prepoznajte, dozvolite, istražite i negujte.
Ideja je da prepoznate emocije koje imate, a zatim dozvolite tim osećanjima da postoje bez refleksnog odbacivanja.
Zatim, istražite kako vaše emocije utiču na vaše telo – da li postoji praznina u stomaku ili stezanje u grudima? Odvojite vreme da istražite i uverenja povezana sa tim emocijama – da li pretpostavljate da nešto nije u redu sa vama?
„To je verovatno najveća patnja koju ljudi imaju: ‘Ne zaslužujem da me vole, ne uspevam, trebalo bi da radim više’“, kaže dr Brač.
Zatim, negujte. Šta je delu vas koji pati najviše potrebno upravo sada? Razumevanje? Da vam oproste? Ljubazna poruka?
Stavite ruku na srce ili koristite drugi umirujući dodir koji iskazuje brigu.
Pošaljite ljubaznu poruku unutra: „U redu je da ovo osećam.“ ili „Radiću najbolje što mogu.“
Ovi mali gestovi mogu da naprave veliku razliku.
STRAH OD ODBACIVANJA: Najdublji oblik prilagođavanja
Jedna mala studija sprovedena na 135 studenata osnovnih studija otkrila je da su oni koji su redovno provodili 20 sekundi dnevno stavljajući ruke na srce i stomak dok su bili zaokupljeni lepim mislima poput „Kako mogu biti prijatelj sebi u ovom trenutku?“, prijavili da se osećaju manje pod stresom i da imaju više saosećanja prema sebi nakon mesec dana.
Podelite to dalje.
Dajući sebi saosećanje, postajete bolje sposobni da primite i pružite saosećajnu brigu drugima, napominje dr Hejz.
„Pokažite im da nisu sami“, dodao je. „Potrebni su nam ljudi koji su saosećajniji prema sebi i saosećajniji prema drugima.“
Samosaosećanje može uključivati uspostavljanje zdravih granica u vezi ili čak okretanje saosećanja ka spolja – na primer, volontiranje za važan cilj ili učešće na protestu kako bi se pokušale pozitivne političke ili društvene promene.
U tom smislu, samosaosećanje može biti žestoko i snažno: pomislite na energiju „mame medvedice“.
„Deo brige o sebi znači pokušaj da se okonča šteta i na društvenom nivou“, smatra profesorka Nef. „To je veće od samo naših pojedinačnih ja.“
Izvor: RTS.rs
