Braća i sestre se svađaju – oduvek bilo i biće. Svađaju se zato što je to odnos u kome se osećaju sigurnim da će, čak i ako ispolje i one manje lepe strane svoje ličnosti – agresivnost, sebičluk, nestrpljenje, zavidnost – onaj drugi i dalje sutra biti tu. Na žalost, činjenica da će oni uvek u životu imati jedno drugo, istovremeno može biti i “poziv” na loše svakodnevno ponašanje.
Takva dinamika ume da bude izuzetno iscrpljujuća za porodicu. Dreka i plač od jutra do mraka, večita natezanja oko i najmanje sitnice, stalna potreba da roditelj razdvaja, veštači i presuđuje – sve to stvara atmosferu napetosti u kojoj svi gube strpljenje.
U takvim okolnostima lako se desi da i odrasli počnu da reaguju impulsivno, na način zbog kog će se kasnije kajati. Zato je važno rešavati ovaj problem strateški, tako da deca dugoročno promene svoje navike, i stalne konflikte zamene saradnjom, a da vi ne morate da primenjujete grubost i silu.
Da li sebi postavljaš previsoke standarde kao mama?
Kako to postići? Jedan od efikasnih pristupa jeste da decu počnete da posmatrate i tretirate kao tim – kako u nagradama, tako i u posledicama. Kada su oboje odgovorni za zajednički ishod, prirodno su spremniji da sarađuju, pomažu jedno drugom i zajedno rešavaju konflikte, umesto da ih produbljuju. Na taj način fokus se pomera sa „ko je kriv“ na „kako da zajedno rešimo problem“, čime se postepeno grade zdravije navike i odnos zasnovan na međusobnoj podršci:
Korak br. 1: Odredite ŠTA UMESTO
Ne želite da se svađaju, otimaju, viču i tuku. Ok, ali šta tačno želite da rade umesto toga? Želite da lepo provode vreme zajedno, da dele aktivnosti, igračke, da zajedno odlučuju, da govore smirenim tonom i da se uzdrže od udaranja. Dakle, jasno definišite koja ponašanja želite da deca usvoje.
Korak br. 2: Objasnite im svoja očekivanja
Nemojte prosto reći: “Treba da se lepo ponašate”. Budite vrlo konkretni. Pokažite im ličnom demonstracijom kako tačno izgleda rešavanje nekog spora smirenim glasom. Kako izgleda pravljenje dogovora i zajedničko odlučivanje. Provežbavajte to sa njima. Budite vrlo konkretni u pohvalama: “Bravo deco! Čekali ste svoj red i govorili smirenim glasom! Odlično vam ide”! itd. Tako će znati šta tačno očekujete od njih.
Korak br. 3: Uvedite zajedničku tabelu sa poenima
Verovatno ste čuli za sistem nagrađivanja poenima koji se često koristi za razvijanje navika kod dece. Ovde ga koristimo ciljano kako bi podsticali razvoj saradnje kod braće i sestara. Evo i kako:
- Napravite tabelu i postavite je negde u blizini mesta gde se obično igraju i provode vreme zajedno.
- Podelite je u blokove od 20 ili 30 minuta – onoliko koliko mogu da izdrže u miru bez roditeljske intervencije.
- Za svaki period koji prođe bez incidenta, dobijaju jedan poen (zvezdicu, nalepnicu, šta god zajednički sa decom osmislite).
- Poene upisujte vi, da se oni ne bi svađali oko toga ko će da ih upiše.
- Obilazite ih povremeno, bez stalnog nadziranja, kako bi što više sami preuzimali odgovornost.
- Obavezno ih pohvalite kada zarade poen: “Odlično vam ide. Lepo provodite vreme zajedno!” (uvek je poželjan fizički kontakt – ruka na ramenu/kosi, zagrljaj).
- Možete koristiti kuhinjski tajmer da merite vremenske intervale. Kada se oglasi, dolazite i saopštavate im da li su zaslužili poen.
- Pošto se deca po pravilu najbolje ponašaju kad se bliži trenutak oglašavanja tajmera, kako biste podstakli da se više trude tokom celog perioda možete uvesti i “vanredne” obilaske i dodatne poene ukoliko ih zateknete u miru i slozi.
- Nagrade osmislite tako da zajedički uživaju u njima – na primer odlazak negde sa roditeljima ili neka porodična društvena igra itd (tekst sa predlozima za nagrade pročitajte ovde). Takođe, možete i sastaviti “meni” nagrada iz kojih će svako dete odabrati onu koju najviše želi. Ključno je da uvek važi pravilo – ili oba deteta dobijaju nagradu, ili je ne dobija nijedno. Želite da nagradite isključivo kolektivni trud i tako podstaknete oba deteta da vežbaju ponašanja koja ste definisali u koraku br. 1.
- Šta kada krene svađa? Izdajete im samo jedno upozorenje. Nakon toga, ako se incident ponovi, prekida se njihova trenutna aktivnost i ne dobijaju poen: “Žao mi je deco, ovaj put nema poena. Ali pokušaćemo ponovo kasnije.” Možete napraviti pauzu za užinu da bi se “resetovali” pre nego što ponovo počnete.
- Ako primetite da svađe obično izbijaju posle recimo sat vremena uspešne saradnje, to znači da im tada popuštaju pažnja i samokontrola, i to je dobar trenutak za pauzu, nakon koje mogu da se vrate svojoj igri ili započnu neku novu aktivnost. Pauzu za užinu nije dobro praviti uvek posle svađe i prekinute aktivnosti, jer onda to mogu doživeti kao nagradu za svoje loše ponašanje.
- Ovaj pristup možete primeniti i kada deci dođe neko od drugara u posetu – idealno u dogovoru sa roditeljima drugog deteta. Na primer, možete uspostaviti pravilo da imaju jedno upozorenje ako izbije svađa, i da ako se to ponovi igra se prekida i drug/drugarica ide kući. Ovde vam ne trebaju poeni – nagrada je produženje igre dokle god se lepo slažu.
- “Hvatanje” dece u dobrom ponašanju je odličan dodatak ovom pristupu. Ne želite da dolazite samo kada počne svađa – umesto toga, s vremena na vreme naiđite i pohvalite ono što vidite “Svaka čast, odlično se igrate zajedno”. Možete im čak dodeliti i bonus poen mimo redovnog, zato što se “tako specijalno lepo ponašaju kao veliki”.
Sistem sa poenima ne treba da ostane zauvek. Kako deca razvijaju naviku da sarađuju bez konflikata, možete da počnete da sve manje nadzirete, i da polako izbacujete sve nagrade osim pohvala, a s vremenom i njih. Cilj je da se, korak po korak, spoljašnja struktura i podsticaji pretvore u unutrašnju naviku – da deca nauče da sarađuju ne zbog poena ili nagrada, već zato što im takav odnos postaje prirodan i prijatan.
Izvor i autor: Jovana Papan, Politički nekorektan vodič za roditelje
