Značaj prosvetnih radnika u životu učenika i učenica često se ne vrednuje dovoljno.
U prvom planu je njihova uloga na polju obrazovanja i prenošenja znanja, koja je od izuzetne važnosti. Ipak, nedovoljno pažnje obraća se na pedagošku – vaspitnu stranu njihove profesije.
Učitelji i učiteljice su često, posle roditelja, prvi moderatori u socijalnim interakcijama dece. Iz tog razloga odgovorni su za postojanje najnežnijih uspomena kod nekadašnjih učenika/ca kada odrastu, ali nije nepoznanica, i bolnih sećanja. U oba slučaja posledice, koje se ogledaju i u načinu funkcionisanja u društvu, protežu se i godinama kasnije.
Maja i Rada su ista generacija. Išle su u istu školu, ali u različitim odeljenjima. Rada se sa toplinom seća prvih razreda osnovne škole. Pamti događaj kada ju je učiteljica izvela pred geografsku kartu i ispitivala je poslednju lekciju, koju Rada nije bila naučila. Deca su se smejala njenom ćutanju i pognutoj glavi. Učiteljica se tada obratila odeljenju rekavši da nije lepo smejati se drugarici, jer ni oni ne bi voleli da se njima neko smeje. Rekla je da je sigurna da će Rada na narednom času zablistati znanjem i pitala ko se od drugara dobrovoljno javlja da joj pomogne ako bude potrebe za tim. Ova i slične situacije obojile su Radino sećanje toplim bojama, uspomenama o lepom drugarstvu koje se razvilo tokom zajedničkog pohađanja škole, ali i jačanjem samopouzdanja, jer greške se dešavaju svima, važno je ispraviti ih.
Majina sećanja su posve drugačija. Ona je bila žrtva vršnjačkog nasilja u vreme kada se o tome gotovo nije ni govorilo. Učiteljica nikada nije stala u njenu odbranu bez obzira na svedočenja dece i molbe od strane Majinih roditelja. Učiteljica je svaki slučaj relativizovala. Pod uticajem takve atmosfere, deca iz razreda su nesvesno pravila otklon od Maje. To je doprinelo njenom stalnom povlačenju i, njime izazvanom, otežanom uklapanju u nove društvene grupe i u kasnijim životnim periodima.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Sa nastupanjem dobi adolescencije izazovi se usložnjavaju, pa potrebe pedagoškog pristupa nastavnog kadra izdižu se na viši nivo, a kvalitetna saradnja i kontinuirana komunikacija sa roditeljima predstavljaju najbolji model. Ukoliko isti izostane, to se odražava na funkcionisanje grupe, a može imati posledice i pojedinačno na njene članove/ice.
Jana pohađa osmi razred. Vredna je učenica i svakog dana ima po nekoliko upita na Viberu od strane drugara da im pošalje domaći kako ne bi dobili minus. Tokom čitave školske godine svima je slala domaće zadatke iz nekoliko predmeta. Ali, svaki put kada je odsustvovala iz škole, gotovo niko joj nije slao ono što su radili da prepiše, iako je pitala i na školskoj Viber grupi i u privatnim porukama. Zbog neispisane lekcije razredna joj je dala minus, iako je bila u saznanju o razlogu. Ipak, nije našla za potrebno da se pozabavi pitanjem odnosa među učenicima u svom odeljenju.
Sergej je učenik drugog razreda srednje škole. Osvojio je drugo mesto na školskom takmičenju. Po prijemu obaveštenja o tome, predmetni nastavnik mu nije uputio nijednu reč podrške ili daljeg podsticaja.
Maša je učenica sedmog razreda. Predmetna nastavnica je prepoznala njenu ljubav prema predmetu, ali i poteškoće da savlada neke oblasti. Podržala ju je u želji da ide na takmičenje organizujući za nju i druge zainteresovane učenike dodatnu nastavu, dostavljala im je literaturu i korisne linkove. Maša je osvojila drugo, a njena drugarica prvo mesto na školskom, a potom prvo, odnosno treće mesto na državnom takmičenju.
Uloga prosvetnih radnika nije samo prenošenje znanja. U skladu sa strukom, njihova dužnost je da prepoznaju određene znakove u ponašanju dece i osete dinamiku njihove međusobne interakcije, te preduzmu potrebne korake u skladu sa procedurama.
Na sreću, takvih prosvetnih radnika ima mnogo. Ipak, kao u svakoj profesiji, postoje slučajevi u kojima nije prepoznat značaj posla koji se obavlja. Ovde se taj značaj ogleda u uticaju na osetljive kategorije i pojedince i pojedinke u njima.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Podrška, stimulacija, pomoć u prevazilaženju prepreka, deo su ljudske i profesionalne etike koji ne bi smeo biti zanemaren ni usled objektivnih teškoća sa kojima se susreću prosvetni radnici u pogledu niskih zarada, često izazovne saradnje sa roditeljima i ponekim učenicima, osećaja odsustva sistemske podrške, i tome slično.
Odgovornost za učestvovanje u oblikovanju jednog univerzuma koji se razvija je iznad svih objektivno postojećih prepreka.
Način na koji se prosvjetni radnici odnose prema deci često ostavlja trag koji traje mnogo duže od perioda školovanja.
