Neko je jednom mudro zaključio da je čišćenje kuće u kojoj žive deca podjednako delotvorno kao čišćenje snega dok još uvek pada. Da to ne mora da bude baš tako pročitala sam na netu. Stručnjaci savetuju da decu treba da naučimo da nam pomažu tako što ćemo sve pretvoriti u igru.
Život u velikom stanu s dva psa, sedmogodišnjim detetom i suprugom koji još uvek ne zna gde mu stoje čarape pretvorio me je u spremačicu bez plate. Zato sam rešila da zeznem Anu, jer je ona najnaivnija, da mi pomaže još više.
– Mama, hajde da igramo tablić! Ja sam odličan matematičar, tako je rekla učiteljica!
– Meni je to dosadilo, pravo da ti kažem. Da probamo jednu novu igru?
– Može!
– Evo, ti ćeš biti Pepeljuga!
– Juhuuuuu! A ti, dobra vila?
– Jokbre, ja sam zla maćeha koja ti naređuje!
Pre nego što je mala plavuša ukapirala moju podlu nameru, pozvala sam je u sobu da je uredim. Stavila sam joj kecelju, vezala maramu, uplela pletenicu i dala joj metlicu.
– Pepeljugo, slušaj ‘vamo! Ja sad idem u radnju da kupim neke sitnice za bal i dok se vratim hoću da se ova kuhinja blista, ščula?
– Hoću i ja na bal!
– Ako hoćeš da ideš na bal, dok se ne vratim pokupi sve što si pobacala! Počisti stiropor koji si namrvila u kujni, kasnije spremi svoju sobu da ne lomimo vratove preko kocki i kad sve završiš, nahrani pse. Ako sve uradiš kako treba, možda ću te povesti sa sobom u kafić. Htedoh reći, na bal.
– I daćeš mi lepu haljinu i tvoj rajf s biserčićima?
– Još ću i kolače da ti napravim!
Bingo! Ana je odjurila u kuhinju i zatvorila vrata za sobom, a ja sam otišla u poštu da predam paket, zadovoljno se smeškajući. Sama sebi sam čestitala na dovitljivosti. Ovu foru ima da prodam svim drugaricama, u bronzi će da me izliju!
Posle obavljenog posla u pošti svratila sam da kupim Ani ogrlicu, da je nagradim za dobro obavljen posao, pa požurila kući da uživam u plodovima novootkrivene vaspitne metode.
Ana je sedela za računarom udubljena u igricu, na glavi je nosila moj rajf s biserčićima. Nezainteresovano mi je mahnula dok sam ulazila:
– Ćao, mama!
– Zašto sediš tu, nećeš da se igraš više?
– Sve je pospremljeno!
– Kako je to moguće kad sam bila odsutna samo pola sata? Ko ti je pomogao, miševi ili ptičice? – dobacih sarkastično.
– Dobra vila!
Utom iz kuhinje izroni moja keva, sva zajapurena od ribanja:
– Ko je prosuo onaj stiropor po kuhinji i zašto kerovima dajete bombone?!
– Kakve bombone?
– Raznobojne, M&M!
– Ana, zašto si psima dala bombone? Odlazi u svoju sobu i pospremi je odmah ako već nisi!
Ana lenjo ustade i posle pola minuta se začu sumnjiva lomljava iz sobe. Kad sam se popela na sprat i otvorila vrata, sve je bilo na svom mestu.
E slatko se nasmejah! Zaista sam se ponadala da ce uspeti podvala, ali crkoh od smeha, svejedno! Sjajno!
18