To nije bio kraj njene priče o tome kako joj je dete neposlušno, uz brdo negativnosti, a sve to začinjeno sa još više pogrdnih imena od kojih neka i ne mogu da ponovim.
Deca su slušala..roditelji su slušali. Majka je sve to pričala sa dozom humora, pokušavajući da na račun toga osvoji odobravanje prisutnih.
Zapanjeno sam slušala. Na sve to sam se samo kiselo osmehivala.
Meni je naime jako teško da shvatim kad roditelji opisuju svoju decu na taj način.
Naše misli su, iako ne razmišljamo o tome, vrlo moćan alat. Ako su naše misli negativne onda ih vrlo lako pretočimo i u ponašanje. Dakle, ako decu već zovemo pogrdnim imenima, brzo če se desiti da ih tako i tretiramo.
Poslednje što želimo predstavljajući svoju decu je da ostali, naročito deca koja ih ne poznaju, unapred steknu takvo mišljenje o njima!
Razumem ja, da biti roditelj nije lak zadatak, nekad moramo dati oduška stresu koji to može izazvati. Ali grupa ljudi i dece na nekoj zabavi, svakako nije mesto za to. Mnogo bolje je naći osobu koju dobro poznajete i koja poznaje vaše dete i sa njom popričati.
Ne govorite o svojoj deci negativno u smislu, idiot, majmun, krava, tvrdoglav, nepodnošljiv, grozan i slično.
Vaše reči deca pamte i one postaju njihov unutrašnji glas.
Vrlo jednostavno.. zamislite da čujete nekoga koga volite da pred svima daje o vama takve izjave. To bi bolelo, zar ne?
Možda je mama namerno karikirala priču (i sami ste naveli da je pričala na duhovit način) jer je neke od nas sramota koliko hvalite svoju decu.
Znate, to što ste se vi zgranuli.. signalizira mi da vi više volite i poštujete njenu decu nego ona.