„Zaistinska srpska bajka“ Gordane Vlajić: „Prepričavam istoriju tako da je deca zavole“

Književnica Gordana Vlajić autorka je zbirke priča iz srpske istorije „Zaistinska srpska bajka“, knjige koja je, nakon deset godina od prvog objavljivanja, sada ponovo pred čitaocima u kvalitetnom i luksuznom izdanju izdavačke kuće „Klett“. Tim povodom, razgovarali smo sa književnicom o nastanku ove knjige:

Kom uzrastu je namenjena knjiga „Zaistinska srpska bajka“ i šta sve ona krije iza svojih debelih korica?

Knjiga je namenjena uzrastu od pet do 105 godina, ako mi ne zameri Politikin Zabavik na ovom plagijatu ciljne grupe. Iza debelih korica kriju se: tajne, misterije, čarolije, radosti, tuge, bitke, prevare, ljubavi… koje su poput cigala gradile sudbinu naše države.

Koliko je dugo nastajala i kako ste došli na ideju da na ovakav način ispričate priče iz srpske istorije?

Knjigu sam pisala šest godina. Sa najvećim uživanjem, i radošću otkrivanja. Spoznaje. Počela sam je nakon što sam sa svojom decom posetila manastir Pokajnicu. U to vreme, a ima tome podosta godina, u tom manastiru je igumanija bila Ilarija, žena stamena, krupna, sa revolverom za pojasom, izbegica sa Kosova. Deca i ja smo posetili pokajnicu i ona je ušla sa nama i počela da im priča o nastanku pokajnice, ali na način koji je bolji od svake monodrame. Opisivala je kako je Vujica izdao kuma Karađorđa, kako mu je glavu nosio turcima u torbi, menjala je boju glasa, čas je bila Vujica, čas turski sultan, čas glava koja progovara… Deca su slušala, a i ja zajedno sa njima, da glas nismo izustili. Osim što me je fascinirao način na koji je prenela istorijske činjenice, mati Ilarija me je pokrenula na pisanje ove knjige, na prepričavanje istorije tako da će deca voleti da je uče.

Ova knjiga nastala je pre više od 10 godina i već ima i sopstvenu „istoriju“… Kakav je njen dosadašnji prijem?

Divan. Najbolji prijem knjiga je imala u dijaspori. Predstavljena je od Brisela, Mehelena, Luksemburga, pa preko Berlina, potom na sever do Stokholma, pa dole do Skoplja, pa skroz do Australije. Najlepši prijem i najviše izvođenja imala je u Stokholmu u crkvi sv. Sava, gde su generacije stasavale i rasle uz ovu knjigu. Znate kako je knjiga putovala? Tako što pošaljem učiteljima srpskog ili našim veroučiteljima jednu od priča, dramaturški sređenu, potom oni daju taj tekst đacima, ja odem par dana pred premijeru, zajedno napravimo kostime od hamera, šljokica… Pretrčimo priču, ako negde škripi, ja ulećem kao moderator… Najvažnije je da se nauči deo srpske istorije.

Kakvi su vaši utisci o likovnoj opremi i ilustracijama novog izdanja, a kakvi vaših čitalaca?

Ne znam još kako će čitaoci reagovati na novu likovnu grafičku opremu, ali sam ja potpuno, totalno i sasvim oduševljena! Vladimir Sivčević Volođa, za koga se odlučila izdavačka kuća Klett, je uspeo ono što sam želela. Da likovi budu diznijevski ljupki ili strašni, ali da liče na pravog Karađorđa, Miloša, Kralja Petra…  Da deca prepoznaju istorijske junake.

Jezik kojim je „Zaistinska srpska bajka“ pisana je sam po sebi dragocena riznica pomalo zaboravljenih reči i izraza. Ko su bili vaši književni uzori kojima ste se nadahnjivali?

Narod.

Koje knjige su obeležile vaše detinjstvo, a koje savremene autore i koja dela biste preporučili deci i roditeljima?

„Devojčica sa sedam imena“, „Hajdi“ i nećete verovati – Tarzan. Cela biblioteka. Savetovala bih da nijedno srpsko dete ne odraste, a da ne odgleda epizode „Na slovo na slovo“, da ne pročita Miku Antića, Duška Radovića, Zmaj Jovu… Da ne odslušaju Rašu Popova… Narod koji ima ovakve pesnike i umetnike  – srećan je narod.

Razgovarala: Jovana Papan