– Ne može me niko naterati da platim 10.000 dinara mesečno ručak u školi za dvoje dece, a hrana u njihovoj školi mi se ne dopada, porcije su male i nekvalitetne – kaže Olja P. majka dva dečaka, učenika drugog i četvrtog razreda jedne beogradske osnovne škole.
Roditelji učenika osnovnih škola revoltirani su odlukom Ministarstva zdravlja da deca ne mogu da donose više u škole kuvanu hranu, i da oni koji su celodnevnoj nastavi plaćaju 5.000 dinara mesečno obrok.
– Imam dvoje dece i oboje su zahvaćeni boravkom. U školi su do 16 sati i moraju imati dva obroka dok ne dođu kući. Uglavnom im napravimo kod kuće hranu koji ponesu. Za užinu štrudlu, voće i slično. Za ručak sendvič, parče pohovane piletine ili šnicla. Upakujem u njihovu kutijicu za užinu, pa u kesu. I dok ne pojedu drže u rancu ili u ormariću u školi – priča Olja, majka dva školarca.
Kako kaže u školi u koju idu njena deca imala prilike da vidi kako izgledaju obroci, i kaže da joj se ne dopadaju.
– Užina je uvek iz pekare, nema jogurta, ni voća. Za ručak su male porcije, i deluje jeftino. Da je obrok uz kolače ili nešto bogatije, skuplje bi i koštao. Ne može me niko naterati da platim 10.000 dinara mesečno da se moji sinovi hrane u školi. Verovatno ne bi ni jeli tu hranu, pa bi ostali gladni ceo dan. Više verujem svojoj kuhinji i onome što ja spremim – naglašava ova majka.
Ona navodi da u pojedinim školama čak postavljaju deci, odnosno roditeljima ultimatum.
– Pojedini direktori škola govore roditeljima da moraju deci da plaćaju obrok ako su na celodnevnoj nastavi. To je apsurdno, ako dete donese kuvanu hranu šta će da mu rade, da ga vrate kući – pita se Olja.
Jedna od bojazni roditelja je i mogućnost trovanja.
– Istina je da neke škole putem javne nabavke gledaju da hrana bude što jeftinija, često na uštrb kvaliteta. To je jedan od najčešćih razloga zašto većina roditelja ne žele da im se deca hrane u školama – kaže Igor Raičević, zamenik sekretara za obrazovanje i dečju zaštitu.
Iz Ministarstva zdravlja poručuju da deca ipak ne moraju obavezno da plaćaju školi obroke.
– Priprema kuvane hrane u kućnim uslovima i donošenje iste u školu, predstavlja epidemiološki rizik, i kada je sugerisano da “zdrava” školska deca ne mogu da donose hranu u školu, mislilo se samo na tu vrstu hrane imajući u vidu mogućnost lakog kvarenja. Nije namera da se roditelji upućuju na obavezno korišćenje obroka u školskoj kuhinji, to je slobodna odluka svakog roditelja. Deca nisu u obavezi da koriste hranu iz školske kuhinje, iako je ona prikladna, raznovrsna i pod stalnom zdravstvenom kontrolom – kažu u ministarstvu.
Deca se otrovala špagetama u školi
Podsećamo na slučaj iz 2013. godine kada su se učenici većine škola koje je hranom snabdevao restoran “Zlatna varoš”, otrovali špagetama zaraženim stafilokokom, koje su bile pripremjene u njihovoj kuhinji. Više od 90 mališana, iz šest različitih škola, uzrasta od 7 do 9 godina, otrovalo se tada hranom koju su jeli u boravku.
Ana Vušović Marković | 04. 02. 2016
Izvor: Blic
