Oni prvi dani dojenja, kada ste za svaki podoj bili na mukama, kada ste na negu bolnih bradavica trošili isto onoliko vremena koliko i na dojenje ili uzalud čeka li da vam mleko nadođe, sada su daleko iza vas. Danas je dojenje rutinska stvar, nešto što možete da radite žmureći (a ponekad verovatno i radite) . Čini vam se kao da ste oduvek dojili i, na neki način, voleli biste da možete zauvek da dojite. Istovremeno se možda pitate da li je došlo vreme da prestanete s dojenjem.
Kada da odbijete bebu od dojke? Mada po stoji mnogo činjenica i osećanja koje treba uzeti u obzir, o tome morate sami da odlučite. U međuvremenu razmislite o sledećem:
Činjenice. Ovu ste čuli već mnogo puta: ka da je u pitanju dojenje, uvek je bolje išta ne go ništa, mada stručnjaci preporučuju da se beba doji najmanje godinu dana, a posle toga onoliko dugo koliko to i mama i beba žele. Čekanje do prvog rođendana znači da beba koja se nikada nije hranila mlečnom formu lom može da pređe direktno s majčinog mleka na kravlje, što je svakako prednost.
Ne žuri vam se da odbijete bebu od dojke, a ni beba ne pokazuje želju da prestane sa sisanjem? Ne postoje činjenice koje stoje na putu nastavku dojenja u drugoj ili trećoj godini, pa i posle toga. Samo ne zaboravite da je deci koja su stalno u pokretu potrebno više belančevina, vitamina i drugih hranljivih materija nego što majčino mleko može da im obezbedi i da zbog toga moraju da jedu više čvrste hrane i da piju kravlje mleko. Ukoliko nastavite s dojenjem, a beba spava s vama u krevetu i noću često poseže za bradavicom, ipak imajte na umu sledeće upozorenje: mada se dojenoj deci uglavnom ređe kvare zubi nego deci koja se hrane iz flašice, bebe koje noću sisaju (što im u ovom uzrastu nije više potrebno) mogu dobiti karijes, naročito kada im se u ishranu uvedu ugljeni hidrati. Iako je rizik daleko manji nego kada beba noću pije iz flašice, potencijalnu opasnost treba izbeći potpunim ukidanjem noćnih obroka.
