U mnogo čemu se slika porodice promenila od pre 20 godina ili pola veka. Nekada je bio veći broj dece u porodici, a isti krov delilo je više generacija. Podela uloga i moći je bila jasnija, “znalo se šta je čiji posao”, u odnosu roditelj – dete. Porodice su bile povezanije i funkcionisale po sistemu “svi za jednog, jedan za sve”, gde je bilo malo mesta za nezavisnost. Bile su bliskije i insistiralo se na odanosti. Današnje porodice su emotivno odvojene, podstiče se nezavisnost na račun bliskosti i zajedništva.
Ovako prosečnu savremenu srpsku porodicu, za “Novosti”, opisuje Slavica Medar Petrić, porodični psihoterapeut Centra za psihoterapiju i grupnu analizu “Bjanko” u Novom Sadu. Osim toga, kako kaže, u Srbiji je smanjen broj članova prosečne porodice. Najčešće je tročlana, a glavni razlog je negativan prirodni priraštaj.
– Nemajući alternativu, više generacija je prinuđeno da živi na istoj adresi – kaže naša sagovornica. – Takvo stanje rezultuje nezadovoljstvom, lošom komunikacijom, nerazumevanjem, što dovodi do haotične porodice. Njeni članovi često rade samo za sebe, nisu u stanju da se obrate drugom članu porodice za savet.
Psiholozi naglašavaju da je današnja porodica postala skup srodnika, pojedinaca koji žive paralelne živote u istom stambenom prostoru. Svako se, kako kažu, u svom prostoru zabavlja uz tehnološke uređaje, kobajagi igra ili razgovara i druži. Tako pojedinac ostaje sam u svojoj sobi i sa iluzijom da je u kontaktu sa hiljadama prijatelja. Gubi svest o protoku vremena i remeti osnovne životne ritmove. A jedna od najvećih pošasti savremene porodice je neusaglašen odnos roditelja, koji, inače, deci nikada ne promiče.
