Selektivni mutizam: Pričljivac kod kuće, ćutolog u društvu

Oktobar je mesec kada se razmenjuju informacije, drže razlicite tribine, seminari, radionice sa temom: ”Šta znamo o selektivnom mutizmu? ” Sa jedne strane ne volim kada nešto vežemo za neki datum ili mesec , više mi se dopada da stalno razgovaramo i širimo svoja znanja. Sa druge strane, toliko toga ima o cčemu treba pričati da je možda i dobro kada nešto vežemo za neki dan, nedelju ili mesec i onda ćešće pričamo o tome.

Sta je zapravo SELEKTIVNI MUTIZAM? Selektivni mutizam je kompleksan  anksiozni poremećaj koji se (uglavnom) javlja u detinjstvu, a karakteriše ga nemogućnost komuniciranja u određenim  socijalnim situacijama.  Deca sa selektivnim mutizmom  imaju potpuno razvijen govor i  koriste ga u okruženju u kom  se osećaju sigurno. Ova vrsta poremećaja je jako naporna i bolna za decu, jer ona proživljavaju jako emotivne trenutke tokom boravka u okruženju u kome nisu u mogućnosti da govore. Deca osećaju strah da govore u okruženju gde se to od njih očekuje. Kako je svako dete ličnost za sebe, tako se i “amplitude” straha razlikuju i imamo različite “intenzitete” ovog poremećaja. Kod neke dece može doći do potpunog gubitka govora u novim socijalnim situacijama, kao što su npr. vrtić, škola. Kod neke dece strah nije tako izražen pa oni posle nekog vremena stupaju u komunikaciju sa vaspitačicom ili učiteljicom, ali kroz šaputanje. Kod neke dece selektivni mutizam se iskazuje kroz potpunu “zaleđenost” tela, ova deca su u stanju da ceo dan provedu na jednom mestu u prosotoriji i da se ne pomere. Glavni razlog za nepomeranje je preplavljenost osećanjem straha koja ih u potpunosti obuzme, bez mogućnosti da se on smanji sam od sebe. Neka deca deluju jako relaksirano i uključeno u rad grupe, ali nikad im niko od članova grupe nije čuo glas.  Ono što se pokazalo jako izraženo kod ove dece je bogata neverbalna komunikacija. Upravo ova grupa dece je razvila neverbalni način komuniciranja sa svojom okolinom.

Šta je uzrok selektivnog mutizma? Kroz istraživanja (kojih nema puno) u 90% slučajeva se pokazalo da postoji genetska predispozicija za anksioznost. Jedan od roditelja je uglavnom jako anksiozan. Istraživanja su, takođe, pokazala da deca sa selektivnim mutizmom imaju inhibirani temperament, da su jako povučena i mirna.  A temperament im dolazi do izražaja  u situacijama  kao sto su dečji rođendani, porodična slavlja, polazak u vrtić ili školu, kada biraju da se sama igraju ili da ostanu za stolom pored svojih roditelja ili da se igraju sa vršnjacima ali da samo ponekad kroz šapat nešto izgovore.