Zagađenost vazduha u Stokholmu, glavnom gradu Švedske, već je bila relativno niska. Međutim, grad je počeo da naplaćuje taksu za ulazak vozila u centar tokom špica, a ispostavilo se da je dobrobit ove mere prevazišla očekivanja. Došlo je do značajnih promena u zdravlju dece.
Kako bi procenili uticaj promena u gustini saobraćaja na zdravlje, istraživači su uporedili podatke o zagađenju i zdravstvenom stanju stanovništva iz Stokholma sa podacima iz još 102 švedska grada u kojima nema mera za ograničavanje saobraćaja. Posebnu pažnju obratili su na podatke o asmatičnim napadima kod dece mlađe od 6 godina.
Ono što su zaključili, jeste da bi, bez uvođenja ove mere, deca u Stokholmu imala za 45% više napada astme.
S obzirom na to da je Stokholm već grad relativno čistog vazduha, ovaj podatak pokazuje da je i prilično mala količina zagađivača u vazduhu dovoljna da naškodi deci, koja su uopšte mnogo osetljivija na zagađenje vazduha nego odrasli. Naime, kumulativni efekat izaziva posledice po zdravlje na duže staze, jer se ta mala, ali stalna količina čestica zagađivača u vazduhu nakuplja u organizmu i postepeno oštećuje disajne puteve.
Da bi se slične prakse smanjenja količine saobraćaja mogle sprovoditi i u drugim velikim gradovima, potrebno je rešiti pitanje alternativnih načina prevoza, tj, omogućiti što većem broju ljudi da se prevozi autobusima, metroom i biciklima.
Izvor: Inside Science
