Nakon uvođenja novih taksi za ulazak vozila u centar, deca koja pate od astme imaju znatno manje problema. Stručnjaci procenjuju da bi bez ove mere, mališani imali 45% više napada astme.
Zagađenost vazduha u Stokholmu, glavnom gradu Švedske, već je bila relativno niska. Međutim, grad je počeo da naplaćuje taksu za ulazak vozila u centar tokom špica, a ispostavilo se da je dobrobit ove mere prevazišla očekivanja. Došlo je do značajnih promena u zdravlju dece.
Kako bi procenili uticaj promena u gustini saobraćaja na zdravlje, istraživači su uporedili podatke o zagađenju i zdravstvenom stanju stanovništva iz Stokholma sa podacima iz još 102 švedska grada u kojima nema mera za ograničavanje saobraćaja. Posebnu pažnju obratili su na podatke o asmatičnim napadima kod dece mlađe od 6 godina.
Ono što su zaključili, jeste da bi, bez uvođenja ove mere, deca u Stokholmu imala za 45% više napada astme.
S obzirom na to da je Stokholm već grad relativno čistog vazduha, ovaj podatak pokazuje da je i prilično mala količina zagađivača u vazduhu dovoljna da naškodi deci, koja su uopšte mnogo osetljivija na zagađenje vazduha nego odrasli. Naime, kumulativni efekat izaziva posledice po zdravlje na duže staze, jer se ta mala, ali stalna količina čestica zagađivača u vazduhu nakuplja u organizmu i postepeno oštećuje disajne puteve.
Da bi se slične prakse smanjenja količine saobraćaja mogle sprovoditi i u drugim velikim gradovima, potrebno je rešiti pitanje alternativnih načina prevoza, tj, omogućiti što većem broju ljudi da se prevozi autobusima, metroom i biciklima.
Izvor: Inside Science
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ZDRAVLJE
Problemi gutanja: najčešći uzroci otežanog gutanja i kome se obratiti
Šta su zapravo problemi gutanja? Problemi gutanja ili disfagija su jako širok pojam i obuhvataju put od vizuelnog prepoznavanja hrane, mirisa, ukusa pa preko planiranja i izvođenja svih pokreta žvakanja,...
Koncentracija olova u krvi kod dece u Srbiji među najvećima u Evropi: Otkud to i šta su posledice?
M. Radenković Prosečna koncentracija olova u krvi dece u Srbiji jedna je od najvećih u Evropi, i iznosi 2,4 mikrograma po decilitru. Slične vrednosti mogu se naći u još par...
Tiodorović o akutnom hepatitisu kod dece: “Možda se radi i o koroni”
Još se ne može precizno reći i sa sigurnošću tvrditi šta izaziva akutni hepatis kod dece, od koga je obolelo 450 dece u 30 zemalja sveta, ali postoje pretpostavke koje...
„Misterioznim hepatitisom“ zaraženo 228 dece u svetu
Iako se u Srbiji prati stanje jednog devetogodišnjaka, zvanične potvrde o pojavi hepatitisa nepoznatog porekla u Srbiji nema. Lekari apeluju da ne treba dizati paniku, već održavati higijenu i ukoliko...
Nema komentara.