Nostalgija, žaljenje za prošlim vremenima obuzme katkad svakoga od nas. Tako je i sa umetnicima. Stiven Kristofer Ševard je savremeni američki slikar. Iz svih njegovih dela izvire nostalgija: za mladošću, detinjstvom, uvelom lepotom… Ševard je rođen u porodici slikara (četvoro od petoro dece su takođe postali slikari), i prve časove mu je dao otac. Ševard se upisao u prestižnu umetničku školu, ali je ubrzo napustio uveren da nema nikakve koristi od nje. Mladi umetnik se posvetio slikanju, prevashodno portreta. I već trideset godina ne skreće sa tog puta.
Uzori i nadahnuće su mu dela velikih majstora: Rubens, Vermer, Rembrant. Najviše ga oduševljava njihovo prikazivanje psihološke strane modela. Možda baš to hvatanje i izučavanje unutrašnjeg, duhovnog sveta junaka i čini da dela ovog američkog slikara ostavljaju jak utisak. Ševard je oženjen, ali umesto dece ima tri mačke. Odlučio je da se do kraja preda slikarstvu, premda je još posvećen sportu, muzici i šahu. Možda je u tome njegova kazna i sreća – detinjstvo na njegovim platnima je lepo, ali obavijeno koprenom neulovljive tuge. Njegova deca su njegove slike.
Odabrala i prevela: Vesna Smiljanić Rangelov
Izvor: https://www.facebook.com/komarovskiynet/posts/1548551931881497
