Piše: Snežana Golić, pedagog
Vec u prvim mesecima rada , pre više od 10 godina shvatila sam da roditelji imaju „ljubičaste naocare“ koje su različotog oblika i kvaliteta, ali su gotovo neizostavne.
Kao pedagog bez iskustva, prepun teorijskog znanja i još uvek neostvaren u ulozi roditelja potajno sam sebi obećavala da neću biti takva kao roditelj.
Pogađate, da – jesam. Razlika koju mi je iskustvo na poslu donelo je da sam toga apsolutno svesna i da ne pokušavam da slušam samo sebe.
Šta više, danas, ja te naočare izuzetno cenim, razumem i zahvalna sam na njihovom postojanju.
Kada se radni dan završi, srećna i ispunjena razgovorima sa roditeljima kojima sam pomogla , krenem sa svojom decom u drugi deo dana.
Već u prvom satu u nedoumici sam koja je reakcija poželjna na odgovore koje mi upućuje stariji sin ili maženje koje 7 dana/24 sata očekuje moja ćerka i tako dalje, i tako dalje…
Znam RAZLOG postojanja ljubičastih naočara i želim da ga podelim sa vama:
Kada bi roditelji bili realni svetom bi vladalo nezadovoljstvo, u domovima za napuštenu decu bi bila ogromna gužva.. Naočare su tu da volimo našu decu i kada su neposlušna, svojeglava, nezahvalna, prkosna, neambiciozna, sebična… moram otići i mnogo dalj e- majka voli sina ubicu i narkomana.
Naočare su neophodne kao pomoćno sredstvo za sve faze razvoja naših mališana i zato ja znam da, kao mama, ipak ne znam bas sve.
Treba mi savet nekoga kome verujem. Za dobrobit svih nas. Ovo lavovsko srce kojim volimo svoju decu ne razume da oni ponekad moraju da pate na putu ka dobroti, sreći i uspehu.
Svi smo u pokušaju da budemo što realniji i svoj zadatak podizanja dece obavimo što bolje , u skladu sa prirodom deteta i vremenom u kom žive, ali ipak pažljivo poslušajte šta ima da vam kaže vaspitač, učitelj, kuma, komšija, mama… pa ako se sloze oko nečega, vreme je da naočare na kratko stavite u džep.
Tako vi, a tako i moja koleginica psiholog i ja
Izvor: Detinjarije.com
