Kao pedagog bez iskustva, prepun teorijskog znanja i još uvek neostvaren u ulozi roditelja potajno sam sebi obećavala da neću biti takva kao roditelj.
Piše: Snežana Golić, pedagog
Vec u prvim mesecima rada , pre više od 10 godina shvatila sam da roditelji imaju “ljubičaste naocare” koje su različotog oblika i kvaliteta, ali su gotovo neizostavne.
Kao pedagog bez iskustva, prepun teorijskog znanja i još uvek neostvaren u ulozi roditelja potajno sam sebi obećavala da neću biti takva kao roditelj.
Pogađate, da – jesam. Razlika koju mi je iskustvo na poslu donelo je da sam toga apsolutno svesna i da ne pokušavam da slušam samo sebe.
Šta više, danas, ja te naočare izuzetno cenim, razumem i zahvalna sam na njihovom postojanju.
Kada se radni dan završi, srećna i ispunjena razgovorima sa roditeljima kojima sam pomogla , krenem sa svojom decom u drugi deo dana.
Već u prvom satu u nedoumici sam koja je reakcija poželjna na odgovore koje mi upućuje stariji sin ili maženje koje 7 dana/24 sata očekuje moja ćerka i tako dalje, i tako dalje…
Znam RAZLOG postojanja ljubičastih naočara i želim da ga podelim sa vama:
Kada bi roditelji bili realni svetom bi vladalo nezadovoljstvo, u domovima za napuštenu decu bi bila ogromna gužva.. Naočare su tu da volimo našu decu i kada su neposlušna, svojeglava, nezahvalna, prkosna, neambiciozna, sebična… moram otići i mnogo dalj e- majka voli sina ubicu i narkomana.
Naočare su neophodne kao pomoćno sredstvo za sve faze razvoja naših mališana i zato ja znam da, kao mama, ipak ne znam bas sve.
Treba mi savet nekoga kome verujem. Za dobrobit svih nas. Ovo lavovsko srce kojim volimo svoju decu ne razume da oni ponekad moraju da pate na putu ka dobroti, sreći i uspehu.
Svi smo u pokušaju da budemo što realniji i svoj zadatak podizanja dece obavimo što bolje , u skladu sa prirodom deteta i vremenom u kom žive, ali ipak pažljivo poslušajte šta ima da vam kaže vaspitač, učitelj, kuma, komšija, mama… pa ako se sloze oko nečega, vreme je da naočare na kratko stavite u džep.
Tako vi, a tako i moja koleginica psiholog i ja
Izvor: Detinjarije.com
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Teorija afektivnog vezivanja je pogrešna. Evo šta nauka stvarno kaže
Ljudi sa nesigurnim, dezorganizovazovanim ili odbacujućim stilovima vezivanja ne mogu biti smireni, kaže 60 godina stara teorija afektivnog vezivanja. Međutim, brojne studije u međuvremenu pokazale su da su dokazi za...
Zoran Milivojević: Da li će roditelj biti uzor detetu ne odlučuje on, već dete
Kada kažemo da je neko nekome uzor, onda pretpostavljamo da osoba želi...
Porodični psiholog: Da li dete treba da ima obaveze?
Katarina Murašova, porodični psiholog i (dečji) pisac Da li su se u naše vreme izmenile tradicionalne predstave o obavezama dece u porodici? Ako je dete od jutra do mraka zauzeto...
DETE I EKRANI – načela i preporuke za zdravu upotrebu bez štetnih posledica
Priredila: Vesna Smiljanić Rangelov Francuska akademija nauka je tokom 2010. bila...
Nema komentara.