O meni
Zovem se Ranka Petrović. Radim u Muzičkoj školi „Vatroslav Lisinski“ kao profesor klavira. Volim svoj poziv. Mama sam dvoje dece, Milica od 12 i Ivana od 9 godina.
Ja – mama u 20/30/40-im – kako sam se snašla u novoj ulozi?
Milicu sam rodila u 27. godini i u početku sam bila po malo zbunjena jer sam iz života umetnice koja je dosta putovala odjednom upala u kolotečinu. Nisam bila baš spremna za sve to. Vremenom sam počela da se upoznajem sa mojom ćerkom Milicom i da je iz dana u dan sve više volim. Sina sam rodila kada sam napunila 30 godina. Kao vec „iskusna“mama malo sam se bolje snašla.
Po mom iskustvu, koje su prednosti i mane majčinstva u 20/30/40-im?
Prednosti majčinstva u 20-im su po meni velike. Mlad si i imaš više energije. Mnogo mi je bilo sve lakse sa starijom ćerkom. Kada sam dobila sina sa 30 godina, bila sam mnogo umornija i depresivnija i jedva sam ćekala da poraste.
Da li pamtim neke duhovite situacije u kojima stam se našla kao novopečena mama?
Jedna duhovita situacija je kada smo sa ćerkom i sinom išli u prodavnicu. To je bio prvi izlazak sa sinom u prodavnicu. Kako smo kupovali na „veliko“ imali smo kolica za kupovinu. A sin je takođe spavao u svojim kolicima. Pošto se jos uvek nisam navikla da imam dvoje dece i suprug i cćerka i ja smo se zaneli u kupovini i na sina smo potpuno zaboravili. U jednom trenutku shvatili smo da nam nema sina. Panicno smo počeli da trčimo po prodavnici i ubrzo smo ga našli. n je spavao snom pravednika a mi smo se u trenutku presekli. Često prepričavamo tu tragikomicnu situaciju…
Iz sadašnje pozicije, šta bih savetovala mladim ženama – kada je pravo vreme za decu?
Nema pravila za pravo vreme. Sve je to individualno.
Roditeljstvo iz mog ugla – čemu me je iskustvo naučilo i šta smatram najvažnijim u odnosu roditelja i deteta?
Najvažnije je da roditelji i deca imaju zdrav i iskren odnos. Moja majka se prema meni uvek ophodila kao prema odrasloj osobi i uvek je imala poštovanja prema meni.Takav odnos i ja gradim prema svojoj deci. Poštujem ih i podrzavam ih u njihovim odlukama. Svaki dan razgovaramo otvoreno i prijateljski. Milica je sa šest godina počela da svira violinu. Uvek sam je podržavala u tome. Kako je vreme prolazilo, ona je pokazivala sve više ljubavi prema tom instrumentu. Uvek sam bila tu da joj pomognem i da je podržim u toj odluci. I sada sam joj velika podrška i verujem u njene ciljeve. Sin svira klavir ali je i on poželeo da svira violinu. Pružili smo mu tu mogucnost i od ove godine svira dva instrumenta. Od beba, moja deca rastu uz klasičnu muziku i sasvim je normalno da je to neizostavni deo njihovog odrastanja.
Ovo me niste pitali
Svako ima svoj način kako vaspitava decu i ne volim kada čujem razne mame kako se prave pametne po pitanju mnogih stvari vezano za roditeljstvo, dojenje, vrtić. I osim što se prave da su popile svu pamet sveta, još sebi daju za pravo da osuđuju druge. Recimo, po pitanju vrtića – apsolutno sam protivnik vrtića i tih priča o socijalizaciji dece. Moja deca su išla samo u predškolsko i smatram da apsolutno nisu ništa izgubila. Naravno, svako ima pravo na svoj izbor. Smetalo mi je čuđenje mnogih „velikih“ majki koje je jako mučilo kako ce se moja deca uopšte socijalizovati u osnovnoj školi i u žvotu. Savet koji bih dala je da svako treba da gleda sebe i sluša svoje instikte.
Izvor: Detinjarije.com
