Iako je preporuka Svetske zdravstvene organizacije da maksimalna težina torbe ne bude veća od 10 odsto ukupne telesne težine deteta, ova težina se u praksi često premašuje. Ako se računa da je normalno da devojčica prvak ima 22, a dečak 23 kilograma, onda ranac ne bi smeo da bude mnogo teži od dva kilograma.
Doktor Budimir Ješić, ortoped Instituta za ortopedsko-hirurške bolesti Banjica, kaže za „Novosti“ da težina đačkog ranca, sa priborom i pratećom opremom, treba da bude individualno prilagođena svakom detetu, u zavisnosti od njegove građe, visine i težine.
„Svako dete trebalo bi da nosi bez problema ranac koji je težak 10 odsto od njihove sopstvene težine, ali ne iznad 15 odsto ukupne težine“, kaže dr Budimir Ješić. Sve više od toga može da bude uzrok nepravilnog položaja tela.
Pretežak ranac, koji je pritom nepravilno postavljen na ramenima, može da povuče dete unazad. Da bi održalo ravnotežu, dete se savija napred u kukovima ili krivi leđa, što dalje dovodi do bolova u leđima, ramenima i vratu.
„Tegobe i bolovi najčešće se pojavljuju u donjem delu leđa, krstima i ramenima“, kaže dr Ješić. Dete zatim zauzima nepravilan položaj, koji ako traje duži vremenski period, dovodi do skolioze, odnosno krivljenja kičme.
Ranac na jedno rame je najlošiji izbor, koji može da dovede do različitih problema.
„Deca koja nose ranac preko samo jednog ramena često se krive na jednu stranu, kako bi nadomestili višak tereta“, kaže sagovornik Novosti. „Kod njih mogu da se pojave bolovi u donjem i gornjem delu leđa, kao i istegnuća ramena i vrata.“
Stručnjaci upozoravaju roditelje da paze kada kupuju rančeve, jer prazne torbe ne bi trebalo da budu teže od jednog kilograma. Važno je da ranac nema metalne konstrukcije i da ima dva široko postavljena tregera.
„Najbolje je kada oko pojasa ima dodatni kaiš, i više pregrada kako bi se težina rasporedila“, rekao je dr Ješić.
Izvor: B92
