Devojčice kojima dobro ide matematika obično su bolje i u čitanju nego dečaci. Da li je to jedan od razloga zašto su manje zastupljene u matematičkim strukama?
U skoro svim zemljama, žene su mnogo manje okrenute karijerama povezanim sa matematikom, fizikom, inžinjerstvom i informacionim tehnologijama. Brojne su inicijative da se devojčice podstaknu na bavljenje tzv. naučno-tehničkim strukama – preko mentora i uzora, razbijanja predrasuda i stereotipa – ali rezultati su vrlo slabi.
Zapravo, devojčice su gotovo jednako uspešne u matematici kao i dečaci. Zašto se onda toliko malo njih opredeljuje za karijeru u ovim oblastima?
Nedavno objavljena studija u magazinu PNAS pokazuje da ključ nije u znanju matematike, već jezika. Devojčice redovno nadmašuju dečake u čitanju i pisanju, kao i u učenju stranih jezika. Dakle, umesto uobičajenog objašnjenja da društvo devojčice odvraća od matematike, istraživači nude novu tezu – devojčice zahvaljujući svojim superiornim jezičkim veštinama prirodno završavaju u strukama u kojima su one presudne.
Istraživači nude novu tezu – devojčice zahvaljujući svojim superiornim jezičkim veštinama prirodno završavaju u strukama u kojima su one presudne
Analizirajući rezultate PISA testova petnaestogodišnjaka iz preko 60 zemalja, naučnici su uočili da je razlika među polovima u znanju matematike vrlo mala u korist dečaka, ali su zato devojčice znatno uspešnije u jeziku. A što devojčice imaju bolje rezultate iz čitanja i pisanja, to je manja verovatnoća da će se okrenuti karijeri u naučno-tehničkim strukama, čak iako su takođe odlične u matematici. Isto važi i za dečake kojima jezik dobro ide. „Oba pola se ponašaju isto, samo što je takvih dečaka mnogo manje nego devojčica,“ objašnjava Tomas Breda sa Pariske škole ekonomije.
Zaključak naučnika je da nije najvažnije kako vam ide matematika, već kako vam ide matematika u odnosu na čitanje i pisanje. „Superiorne jezičke veštine su komparativna prednost koja odnosi prevagu nad apsolutnom prenošću u znanju matematike, kada je izbor karijere u pitanju,“ objašnjava Liz Eliot, profesor neuronauke sa Medicinskog fakulteta Rozalind Frenklin u Čikagu.
Naravno, postoje i drugi faktori uticaja, poput rodnih stereotipa koji utiču na način na koji dečaci i devojčice opažaju svoje sposobnosti „Ako poredite dečake i devojčice koji imaju jednake rezultate u matematici, devojčice će sebe ocenjivati kao manje uspešne,“ kaže Breda. „One su usvojile stereotip da matematika nije za njih, ali isto tako, na njihovu procenu utiče i činjenica da im, koliko god dobre bile u matematici, jezik još bolje ide.“
Naučnici smatraju da jedan od načina da se smanji ovaj jaz između muškaraca i žena u tehničkim oblastima jeste podsticanje dečaka da postanu uspešniji u čitanju i pisanju. Dejvid Giri, kognitivni razvojni psiholog sa Univerziteta Misuri, smatra da bi to bilo od velikog značaja za društvo „Dečaci koji loše čitaju i pišu su naslabija karika obrazovnog sistema. Takođe, postoje mnoge oblasti u kojima su žene u velikoj brojčanoj prednosti, poput veterine, pa bi i tom jazu trebalo pridavati više značaja“ dodaje on.
„Dečaci koji loše čitaju i pišu su naslabija karika obrazovnog sistema.“
A umesto da razmišljamo samo o tome kako da se više devojaka odluči za matematiku, trebalo bi da nastojimo da se poboljša status struka u kojima su presudne jezičke veštine. „Kada kažemo: devojke treba motivisati da se bave naukom, poručujemo im da bi trebalo da više nalikuju momcima, što je već stvaranje predrasuda,“ objašnja Breda.
Za oba pola je važno da postižu dobre rezultate i u matematičkim i u jezičkim veštinama, kako bi se istovremeno i izgubili rodni stereotipi, i omogućilo svima da imaju jednake mogućnosti, zaključak je naučnika.
Priredila: J.P.
Izvor: Detinjarije.com
