U istraživanju koje je predvodio dr L. Čarls Bejli sa Pedijatrijske klinike u Filadelphiji, pokazalo se da upotreba antibiotika u ranom detinjstvu ima uticaj na nastanak gojaznosti kod deteta.
Sprovedena studija je pokazala da postoji veza između upotrebe antibiotika i nastanka gojaznosti, ali se ne može sa sigurnošću reći da su antibiotici „krivi“ kazao je dr Bejli.
„Time smo postali dodatno zainteresovani za mogućnost da antibiotici zaista doprinose riziku od nastanka gojaznosti. Jedna zanimljiva pretpostavka je da telo kontroliše svoju težinu između ostalog i putem interakcije sa bakterijama nastanjenim u crevima, koje utiču na način na koji varimo hranu,“ kazao je Bejli u imejlu upućenom Rojtersu.
Antibiotici ubijaju bakterije u crevima i time otvaraju mogućnost da se telo nađe u stanju koje pogoduje razvoju gojaznosti. Naučnici su koristili podatke prikupljene u periodu između 2001. i 2013. godine, od 64.580 dece. Posedovali su podatke o posetama njihovih mladih ispitanika lekaru u prvih pet godina života.
Skoro 70 posto ispitane dece je bilo izloženo antibioticima pre nego što su navršili drugu godinu života, sa prosečno dva lekarska recepta po detetu.
Što više puta su bili izloženi antibioticima u mlađem životnom dobu, postojao je sve veći izgled da će biti gojazni u nešto kasnijem uzrastu. Gojaznost se naročito povezuje sa antibioticima amoksicilin ili tetraciklin, koji deluju na širok spektar bakterija.
„Rano detinjstvo je osetljiv period za mnogo stvari,“ kaže dr Stiven Kuk, profesor Pedijatrije i javnog zdravstva na Medicinskom faklutetu Univerziteta Ročester.
Skoro je nemoguće dokazati to na na ljudima, ali su studije sprovedene na životinjama pokazale da upotreba antibiotika vodi ka povećanju telesne mase, prenosi dr Kuk.
Pedijatri se trenutno fokusiraju na prepisivanje antibiotika za decu samo u slučaju krajnje nužde, ili odabir onih lekova koji će imati precizne efekte, na samo određene bakterije. Antibiotici se u ovom životnom dobu najčešće prepisuju zbog infekcije uva.
(Rojters)
