Piše: Sandra Todorović
Da li se sećate vremena kada su stariji bili autoritet? Ja se sećam vrlo dobro. Volela sam te čvrsto utemeljene granice. Bio je dovoljan ćaletov prekorni pogled za stolom da mi bude odmah jasno da se supa ne srče I da se ne priča punih usta. Nastavnici su se poštovali ustajanjem kad uđu u učionicu, gromkim: ‘Dobar dan’, urađenim domaćim i urednom školskom keceljom.
Roditelji su bili red i zakon. Babe i dede smo slušali jer se to od nas očekivalo i to nikome nije predstavljalo problem. Ako nisi dobar u školi, prosto si najebao, nema tu šta dalje da se priča. Nema napolje, nema bicikl, nema džeparac, srećan ako ne dobiješ papučom po dupetu odmah posle roditeljskog. Reč roditelja je poslednja. Ako posle izgovoriš makar: ‘Dobro’, sledi upozorenje: Ako li te ja opandrčim ima da zujiš tri dana, jes’ čuo? Moja je zadnja. I ti onda samo klimneš glavom, ne isplati ti se da rizikuješ da fasuješ kaznu, ide vikend. Najgore što može da ti se desi je da ceo vikend trebiš sa babom pirinač. Mnogo pirinča. Ili da čistiš klice sa dvesta kila proklijalih krompira u podrumu.
„Ako nisi dobar u školi, prosto si najebao, nema tu šta dalje da se priča. Nema napolje, nema bicikl, nema džeparac, srećan ako ne dobiješ papučom po dupetu odmah posle roditeljskog. „
Znao se red u vezi svega, i mi smo ga odrastajući prihvatali kao čvrsto postavljenu granicu koja se ne prelazi. Ne voliš boraniju za ručak? Ješćeš je za večeru. Nećeš ni za večeru? Čeka te ta ista boranija za doručak. Onda skapiraš koliko je to ogavno, pa je pojedeš za ručak kad ti je posluže.
Šta ima slatko? Ima jabuke. Nešto slađe? Ima jaje sa šećerom ili narendaj jabuke sa šećerom, jedi šećer, ne znam…Ima još pet dana do penzije, tada će biti sladoleda. Nagrade za odličan uspeh u školi i opšte dobro vladanje su bile vrlo skromne i mi smo im se beskrajno radovali. Za odličan uspeh od ćaleta i keve sam dobijala nešto posebno. Pamtim prvi vokmen. I učila sam za taj vokmen dan i noć, pisala referate, popravljala ocene samo da u hodu mogu da slušam Blondie i Depeche Mode u zelenim starkama koje sam dobila prošle godine za odličan uspeh. Starke su bile najbolje što si mogao u to vreme da poseduješ od obuće, ako ti ih neko donese iz Amerike, u suprotnom dobiješ neke patike na čičak iz Borovo prodavnice i vozi, dok se ne pocepaju to ti je što ti je.
Konacno jedan normalan tekst o tome kako su nas vaspitavali roditelji,a ne neka tamo glupost u fazonu pusti dete u sumu pa neka se samo snalazi ili ja cu smireno i tiho da govorim po hiljaditi put da se to ne sme pa ce dete jednog dana to i shvatiti!Ovako treba vaspitavati svoju decu, da se zna ko je stariji,ko je roditelj,ko je ucitelj a danasnja deca to ne postuju!Ja se trudim da budem brizna i pravicna majka,ne bijem svoju decu,ali ne bezim i od te kazne ukoliko budem smatrala da je neophodna!
Fantastican tekst
Apsolutno razumem poentu teksta, tj. sta je autorka htela da kaze. I za mnoge stvari je u pravu. Problem neumeca danasnjih roditelja da postave jasne granice detetu zaista postoji. Me]utim ni ovaj kao ni mnogi drugi tekstovi masovno lajkovani i sherovani na raznim portalima ne nude nikakvu alternativu! Ok, svi znamo sta je problem, ne moraju razne mame vise da prave osvrte na to. Hajde neka neka od njih ponudi nesto alternativno! Ako li te ja opandrčim ima da zujiš tri dana, jes’ čuo? Moja je zadnja. Eto i mene su moji tukli, pa sta mi sad fali? Jeste bas sigurni da nam nista ne fali? Da li je sa nama, roditeljima te danasnje dece bas sve sasvim u redu? I da li je za nas tako divne, uravnotezene, mentalno stabilne, srecne zasluzna ova i slicne recenice.
Draga Nikolija
odlicno pitanje, odlicna tema!
Mozda bi ste pogledali ovo, pa pronasli nesto i sama sam tako dosla do odgovora
ovo je sa jedne tribine, a ima vise njenih gostovanja u raznim emisijama
http://www.youtube.com/watch?v=HZ505evnLMQ
Pozdrav i hvala
Celokupan problem današnjeg roditeljstva je što ljudi neće da se potrude. Ne provode vremena sa decom, deca su prepuštena igricama, parkovima, ko zna čemu.
Sjajan tekst, skoro nisam bolji procitala i jos se od srca nasmejala. pogodili ste srz problema danasnje dece i hvala bogu pa se i ja ugledam na moje roditelje i vaspitavam svoju decu kako su i oni mene
BRAAVOOO…BRAAVOO…..
Sjajno!!! Mislim da je malo previse novih metoda u vaspitavanju koja se preporucuju pogubljenim roditeljima, unistavanju autoriteta ucitelja i profesora… A svi smo odrasli i vaspitani na ovaj nacin o kome Vi pisete.
Danasnje generacije vapitavaju svoju decu ovako kao posledicu svog vaspitanja – i ocigledno je da zele da ga isprave. Zasto bi neko ko je stariji samim tim bio i u pravu? Vaspitavanje slobodnog, sadrzajenog, deteta svesnog svojih prava i emocija je svakako tezeg od vaspitavanje onog koje ce zacutati ako ga neko popreko pogleda jer zna da je sledeci korak sljaga, kazna, sta god. To ne treba mesati sa tim da deca nemaju raspored i da ne znaju kada jedu i spavaju. I daleko od toga da decu ne treba kaznjavati. Po mom misljenju je mnogo bitnije da dete svesno razume zasto nesto ne moze umesto da to radi zato sto mora da slusa. Naravno, dete od 18 meseci do trece godine tesko je obuzdati ovim „stilom“ vaspitanja ali ne i nemoguce. Svi sve vreme gresimo ali svako od nas bi trebalo da zna sta ima za cilj. Moj konkretno je dete-covek koje se dobro snalazi sa svojim emocijama, koje je vredno, samostalno i koje misli svojom glavom.
Draga Ana, pridruzujem se Vasim preporukama da SVI roditelji, bake i deke, vaspitacice, uciteljice… pogledaju gostovanja, ili jos bolje, procitaju knjigu Milice Novakovic. Nakon toga vise nece biti potrebno izgovarati recenice tipa ~Zna se cija je poslednja~ ili, po mom misljenju najpogubniju ~ Bice tako zato sto JA tako kazem~. Deca su najdivnija stvorenja na svetu, koja vole svoje roditelje i ZELE da ih slusaju, a za svako drugacije stanje odgovorni su samo i iskljucivo roditelji. Pruzite svojoj deci priliku da budu vredni, dajte im slobodu da odlucuju u onome sto je srazmerno njihovom uzrastu, nemojte ih drzati pod staklenim zvonom, pruzite im priliku da budu aktivni, da uce i saznaju i budite sigurni da ce vas vasa deca voleti, slusati i postovati MNOGO vise, nego da ste izdavali naredjenja i gradili vestacke autoritete glumeci strogocu. Decja poslusnost ide iz srca, a ne iz glave. I kao takva postaje vecna.
U zelji da svaki roditelj oseti blagodet roditeljstva u miru i bezgranicnoj ljubavi, pozdravlja vas(vrlo mlada 🙂 mama troje dece.
Milica Novkovic, ne Novakovic.
Odlican text! Hvala Bogu da jos uvek postoje ljudi sa takvim razmisljanjem! Podrzavam 100% a vi ostali koji kritikujete, samo da kazem da ce ta ista razmazena i bezobrazna deca, posle vecne borbe sa uciteljima i nastavnicima koji vise ne znaju ni kako ni ne zele vise da se bore, ta ce deca ostati samo vama do kraja zivota, a vi cete se posle pitati -gde sam pogresio?!?
Toliko o tome. Mene samo zanima autorka teksta, tj.gde redovno pise da mogu da pratim njene textove?
I ko je autor pomenute knjige „kako
odgajati decu?
Sve ima svoju meru, treba biti dosledan ali ne debilan. Boranija od ručka, preko večere za doručak??? Jeste li vi ljudi roditelji ilisadisti??? I jedete li vi baš svaku hranu??? I kako to dete jede zemlju? Može naravno uz nikakve ili skoro pogubne posledice. Jel vamlakše da detetu objasnite da se to ne radi ili da ga lečite od glista ili nekih drugih infekcija i trovanja? Ima u tom tekstu nekoliko razumnih stvari, ali sve ostalo je preterivanje. Ako neko želi tako da se ponaša ne treba da ima decu. Isto važi i za vse one koji su komentarisali članak sa: „Sjajno!“. Stvarno mi vas je žao.
Vi bas niste ili ne zelite da shvatite poentu teksta…meni je vas zao…
Kako bi rekao moj drugar: ceo život su nas učili da nekoga slušamo, od roditelja, preko nastavnika i tako redom… Tako sada slušamo svoju decu. Umesto da je obrnuto 😉
he he bas tako
Takozvani „Borci za dečja prava“ su upropastili našu decu. Nikada ranije mladi nisu bili toliko razmaženi, sebični, lenji, nevaspitani, nasilni. Mladima je rečeno da niko, pa ni roditelji, nemaju pravo da ih fizički kažnjavaju. Shvativši da ih institucije društva štite od svake neprijatnosti (a batina je jedna od neprijatnosti), pripadnici najmlađeg uzrasta su usvojili model ponašanja u kome nema obaveza, odgovornosti i kazni već samo zadovoljenje i hranjenje svog ega.
Deca se vaspitavaju i nagradama i kaznama. Fizičko kažnjavanje kao vid kazne ima smisla. Ima – kada je reč o deci mlađeg uzrasta. Sećam se da je naš učitelj neposlušne đake kažnjavao packama po dlanovima. I u to vreme deca nisu bila neposlušna, agresivna, nasilna. I niko se nije žalio na takvo kažnjavanje, i svako je prihvatao kaznu kao zasluženu.
Deca čine rđave stvari iz neznanja (najveći broj dece) ili iz rđavih pobuda (oni koji rođenjem ispoljavaju lošu narav). Da biste suzbili rđavo ponašanje dece morate imati autoritet. Postoje različite vrste autoriteta, ali nasilna deca poštuju samo jedan autoritet. Oni će poslušati samo ako moraju, ako ih prinudite silom. Ubeđivanje ne vredi, objašnjavanje ne razumeju, jezik sile razumeju i povinuju mu se. Vaspitne batine (odmerene, pravilno dozirane) ne doživljavaju kao torturu i nasilje već kao zasluženu kaznu. S obzirom da su nasilnost i inat njihova sredstva kojima se koriste da bi došla do cilja, silom (batinom) im treba oduzeti ta sredstva. Ako kazna za težak prestup ima blago dejstvo, ta kazna neće imati nikakav vaspitni efekat. Dete mora da se boji kazne kako se ne bi usudilo da čini rđave stvari. A čega malo dete može da se boji više nego batina od strane svog voljenog ali ljutitog roditelja.
Kao mali dobijao sam batine od svoje majke (uvek zasluženo). Majku volim, pored svoja dva sina, najviše na svetu. Zahvalan sam joj na batinama jer ih je primenjivala u dobroj pedagoškoj nameri i želji da napravi od mene dobrog i poštenog čoveka (da iskoreni moje loše obrasce ponašanja).
Sjajan teks!
Sa svim se slazem…her ih imam troje i svi su jakoo mali i da nisam tako da kazem stroga bas bi mi pojeli mozak….ali nikako nisam za to nahrani ga presvuci stavi u krevetac i ugasi svetlo pa nek place.. To jako frustrira decu i jos teze zaspu jer su uznemireni…treba im ispricati pricu maziti se i pruziti mu opustenu atmosveru pogotovo za malenu decu-bebe…
Draga Sandra,
Kao prvo
Jesi li ti ona sto je miz tukao i maltretirao?
Kao drugo
Pises totalne gluposti. Pravis se pametna i peckas ljude svojim baljezgarijama.
Odvratno se izrazavas i lose utoces na podsvest svih koji te podrzavaju.
Pravis se da si neka butovnica, pametnica, a nisi nista od toga.
Zao mi je sto ljudi kao ti i mogu da zaradjuju bilo sta.
Deca(sumljam da ih imas) su ti najverovatnije razmazeni slinavci.
Pozabavi se njima. Ostavi se trucanja bespotrebnog.
Nisi glas razuma i nemas nikalve predispozicine da isto i budes.
Jos jednom, da ne budem pogresno shvacen.
Prepricavas normalne stvari. Pravis se pametna i nadobudna. Pogledaj malo sebe i unutar sebe.
Bravo, autorko. Dok sam čitao, setio sam se jednog gotovo proročkog teksta Brane Crnčevića iz DUGE, beogradskog časopisa, negde iz 197…i neke…pod naslovom DECA – NOVI BOGOVI, u kome je precizno opisao fenomen relativizacije reda i morala na primeru odnosa prema deci, odnosa u kome je sve dozvoljeno, što, kasnije, rezultira da te tvoj mali Bog nedovoljno razume, ceni, uvažava, pa i da te prezire, psuje, vređa i udara…. Još jednom, sve čestitke.
U dosta stvari ste u pravu (STO danasmji roditelji cine krivo), no u mnogima ste toliko u krivu da mi je zlo, KAKO postupati sa djetetom i postavljati mu spomenute granice. Vas tekst propagira krsenje temeljnih djecjih prava, da ne kazem koliko su neki nacini koje navodite stetni! Na zalost to se dogadja kad ljudi misle da su jako pametni i znanje koje donose strucnjaci (Arijana Miljak, Jesper Juul, Edita Slunjski, da spomenem samo neke) utemeljeno na dugogodisnjoj praksi i radu sa djecom, koje biljeze u svojim knjigama na svima razumljiv nacin, smatraju beskorisnim! Pa super, hajdemo onda nitko ni ne ic u nikakve skole, kad smo tako pametni!
Moja baba nije bila.cak ni pismena, mislim nije imala nacina da procita sve te fensi pisce koji sami najcesce nemaju decu ili ne zive sa njima, pa sam od nje dobila najbolje poduke za odgajanje dece. Znao se red kad smo brat i ja bili mali, znao se i kad smo mi gajili nasu decu, a vidim da i nasa deca lepo vaspitavaju svoju decu. Tolike knjige i rasprave a deca sve gora i gora, niko im ne objasni da pre prava postoje obaveze koje treba ispuniti.
Sa nečim se slažem, sa nečim ne, ali tekst otkriva još jednu osobenost našeg vremena – psovke u telstovima koji pretenduju da budu stručni. Još malo pa će ih boti i u doktorskim disertacijama
Sve lepo receno. Kad se na to vrate roditelji od dece ce bit nesto.