Svako drugo dete u Srbiji je gojazno, svaki treći mališan muči se s alergijama, dok iz godine u godinu raste i broj dece koja imaju problem s holesterolom, srčanim pritiskom i dijabetesom.
Stručnjaci upozoravaju da su ovi poražavajući podaci mahom posledica nepravilne ishrane, nedovoljne fizičke aktivnosti i nezdravog života i da su ovo samo neke od bolesti koje su kod dece u Srbiji uzele maha.
Dr Biljana Jeremić, pedijatar DZ „Simo Milošević“ u Beogradu, kaže za Kurir da je gojaznost jedan od najvećih problema koji za sobom vuče i brojne druge smetnje.
– Oko 70 odsto dece ima problem s gojaznošću i to se prevashodno odnosi na školsku decu. Kod gojazne dece javljaju se problemi kao što su kriva kičma i ravna stopala. Od težine se iskrivi kičma, a potom padaju svodovi stopala. To je sve posledica nekretanja, lošeg načina života i ishrane. Deca izbegavaju kuvana jela, a hrane se brzom hranom, pljeskavicama, hamburgerima – objašnjava dr Jeremić.
Ona kaže da današnji osnovci previše vremena provode za kompjuterom, umesto da se bave sportom, trče za loptom i borave u prirodi.
– Deca od 13-14 godina imaju povišen holesterol i krvni pritisak. A zabrinjava i povećan broj dece koja boluju od dijabetesa, koji se može javiti čak i sa dve godine. On se javlja kao posledica virusnih infekcija, može biti nasledni uzrok, ali i ne mora.
Dr Jeremić dodaje da je plivanje najbolji lek za mnoge zdravstvene probleme. Ona upozorava i da mnogi mališani imaju problema s vidom, ali i s kvarnim zubima:
– Kvarni zubi javljaju se već sa dve godine, a najviše u petoj i šestoj godini. Najčešće kao posledica preterane upotrebe slatkiša i sokova.
Dr Snežana Tomić, pedijatar, kaže da, pored gojaznosti, deca ima problema i s alergijama.
– Sve više ih oboleva od alergija, ali to nije trend samo u Srbiji već svuda u svetu. Prema nekim statistikama, svako treće dete ima problem s alergijom ili astmom. To je bolest modernog doba – kaže dr Tomić i dodaje da ima i dosta dece koja su neuhranjena:
– I gojaznost i neuhranjenost su posledica nepravilne ishrane. Roditelji nisu dovoljno edukovani koliko brza hrana može biti nezdrava i koliko je važno peciva iz pekare zameniti zdravom užinom.
KOŠARKA I ODBOJKA DOBRI ZA RAST
Sportski lekar dr Momčilo Jakovljević, dugogodišnji doktor KK Partizan i svih nacionalnih košarkaških reprezentacija, kaže da je fizička aktivnost izuzetno važna kod dece koja se razvijaju i da roditelji imaju važnu ulogu u prepoznavanju i saniranju određenih bolesti i deformiteta.
– Roditelji bi trebalo da podstiču decu da se zdravije hrane kako bi se izbegla gojaznost kod dece, ali i da hitno reaguju ako dete ima ravna stopala ili krivu kičmu. Za decu je vrlo važna fizička aktivnost, pre svega trčanje i atletika u ranijim godinama, a onda i svi timski sportovi. Košarka i odbojka mogu podstaći rast kod dece koja se slabije razvijaju, dok su borilačke veštine i stoni tenis pogodni za razvoj motorike.
PORAST RAZVOJNIH POREMEĆAJA
Dr Jeremić navodi da predškolci uglavnom imaju respiratorne infekcije, ali da se povećao broj dece koja imaju razvojne poremećaje:
– To nije samo autizam. Radi se o usporenom psihomotornom razvoju, što znači da se može primetiti da dete ne prati očima, da se ne odaziva, da ima neadekvatnu socijalizaciju. Za svako odstupanje od ponašanja druge dece, trebalo bi se obratiti lekaru.
Izvor: Kurir / M. Branković – R. Kantar
