Gojaznost je ozbiljna bolest, sa brojnim komplikacijama i zdravstvenim opasnostima za ceo život i značajno skraćuje životni vek. Većina posledica ne vidi se dok se dete goji, već posle višegodišnjeg opterećenja organizma viškom kilograma. Stručnjaci kažu da je gojaznost na nivou epidemije u celom svetu. Izuzetak su siromašne afričke države, gde su deca pothranjena.
Gojaznost je još pre deceniju proglašena za bolest i najčešća je hronična bolest dečijeg doba. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije to je četvrti uzrok smrti kod savremenog čoveka. Ona dovodi decu u rizik zbog zdravstvenih problema koji mogu uticati na njihovo zdravlje sada i u budućnosti, navodi gost Jutarnjeg programa Radio Beograda 1 kaže pedijatar prof. dr Nedeljko Radlović, gastroenterolog i nutricionista Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj.
Prekomerna težina ugrožava zdravlje deteta i sada i u budućnosti
Kao posledicu gojaznosti imate čitav niz poremećaja u organizmu kao što su arteroskleroza, zatim dijabetes. Takođe je dokazano da gojaznost predstavlja faktor za pojavu nekih malignih bolesti. Gojaznost danas poprima razmere epidemije. U svetu višak kilograma ima 10 do 15 procenata ljudi. U SAD i nekim arapskim zemljama tak broj je još veći i čak polovina dečije populacije pati od gojaznosti“, navodi doktor Radlović.
Najuspešniji pristup lečenju i prevenciji gojaznosti podrazumeva promenu načina života, korekciju ishrane i povećanje fizičke aktivnosti. Upravo takav pristup imaju u Specijalnoj bolnici Čigota, gde deca iz naše zemlje unazad 15 godina dolaze na lečenje preko Fonda za zdravstveno osiguranje. Do sada je kroz tu ustanovu prošlo devet hiljada pacijenata starosti od 12 do 18 godina, kaže Snežana Lešović, pedijatar-endokrinolog, načelnik Odeljenja za dečiju gojaznost u Čigoti.
„Program je promocija zdravih životnih stilova, edukacija o pravilnoj ishrani i fizičkoj aktivnosti, kao prevecija, ali i lečenje gojaznosti. Sa decom radi čitav multidiciplinarni tim – tu su pedijatar, endokrinolog, nutricionista, specijalista fizokalne medicine, psiholog i animator. Program prilagođen deci, kao i ishrana daju dobre rezultate. Oni se ne odnose samo na gubitak telesne mase, nego da se deca nauče kako da se bore sa ovim ozbiljnim problemom, da promene loše navike. Za samo tri nedelje, koliko traje ovaj program, deca poprave kondiciju, bolje se osećaju i imaju više samopouzdanja“, ističe dr Lešović.
Ne odlažite rešavanje preterane gojaznosti deteta
Dete ne postaje buckasto preko noći, nego se postepeno razvija. Kod nas, svako treće dete ima višak kilogram. Ni prognoze za budućnost nisu sjajne. Procenjuje se da će do 2030. godine 18 odsto dece do 19 godina imati problem sa gojaznošću, što je jedan od najvećih procenata u Evropi. Problem sa preteranom telesnom masom rešava se tokom detinjstva, navodi doktorka Lešović.
„Potrebno je što ranije prepoznati poremećaj uhranjenosti deteta, bilo da je reč o gojaznosti ili pak neuhranjenosti. Ne treba odlagati rešavanje ovog problema. Jedna od predrasuda je da će se sve rešiti tokom puberteta. Neće, zato je važno da kada idete kod izabranog pedijatra razgovarate sa njim i o kilogramima vašeg deteta. Time sprečavate dalje probleme“.
Dokazano je da mladi ljudi koji u reporduktivnom periodu imaju višak kilograma, dva do tri puta češće dobijaju takođe gojaznu decu. Brojne studije potvrđuju da se gojaznost kod deteta može predvideti i pre nego što se rodi, objašnjava profesor Nedeljko Radlović.
„Drugi period koji je važan za prevenciju gojaznosti to je prenatalni period, preciznije prvih hiljadu dana, što obuhvata period začeća i prve dve godine života deteta. Tada se razvija, takozvano rano metaboličko programiranje i zato je važno da su trudnice pod lekarskim nadzorom. Ako je majka tokom trudnoće imala gestacijski šećer ili se previše udebljala tokom trudnoće, to će se upisati u genom i takvo dete će sigurno posle razviti sklonost ka gojaznosti“, rekao je za Radio Beograd doktor Radlović.
Saveti za roditelje
Lekari kažu da su deca ogledalo roditelja. Mnogo toga što jedemo je brzo i nezdravo. Dnevni rasporedi su toliko zauzeti, da ostaje malo vremena za zdrave obroke i vežbanje. Pored toga, savremeni život je sedeći. Ipak neke stvari obavezno treba izbegavati, navodi doktor Radlović.
„Čokoladu ne treba deci davati uopšte. Iz ishrane izbaciti majonez i različite popularne namaza. Ako dete jede pasulj, sarmu, punjene paprike ili grašak, onda hleb svesti na minimum. Najgora stvar koju možete da uradite svom detetu je da mu dozvolite grickalice dok sedi za kompjuterom ili gleda TV. Takođe, deca treba svaki dan bar sat vremena da provedu napolju, u pokretu, trče, rade vežbe. Porodica je ta koja postavlja pravila ponašanja za decu“, savetuje doktor.
Gojaznost i kod dece i kod odraslih se teško leči i vrlo često se vraća. Deca preko Fonda za zdravstveno osiguranje mogu dva puta da posete specijalnu bolnicu Čigota, ali u različitom uzrastu.
Izvor: RTS
