„Ali to svi rade“. Aman roditelji! Gde je stav? Gde je kičma?

Piše: Katarina Jonev Ćiraković

Edukator za bezbednost dece na internetu i autor knjige ,,Bezbednost dece na internetu – vodič za roditelje”

Edukacijom o bezbednosti dece na internetu se bavim 6 godina. Iza mene je 250 predavanja u 19 gradova u Srbiji. Fokus mi je trenutno na edukaciji roditelja iz ove oblasti, jer zaista smatram da su roditelji ključni igrači kada je u pitanju bezbedno korišćenje interneta i društvenih mreža.

Međutim, primećujem u poslednje vreme na online radionicama koje držim da se stvorio trend koji mi se uopšte ne sviđa a to je „ali to svi rade“. Aman ljudi! Gde je stav? Gde je logika? Gde je sopstveno mišljenje? Gde je kičma? Gde je „hajde da nešto uradim i da me zabole uvo za mišljenje tamo nekih nepoznatih likova sa društvenih mreža“?

Zašto opet grdim roditelje? Zato što tim izgovorom „ali svi to rade“ utiču da i dete tako razmišlja!
Može primer? Vi ste roditelj koji ne dozvoljava svom detetu da gleda u mobilni telefon. XY osoba vam odrzi pridiku zbog toga i vi promenite stav jer, zaboga, pa svi to rade! Pljušte lajkovi za slike dece – i vi počnete da objavljujete slike jer svi to rade. Ne dozvoljavate da vaše dete gleda Pepu Praseta ali ipak popustite jer „svi to gledaju“.

A onda počnete da popuštate sopstvenom detetu. Kupite mu najnoviji telefon iako ima samo 7 godina jer „to svi rade“. Ili ima 8 godina i profil na TikToku jer „svi su tamo“. Pa šta ako zna sve rijaliti učesnike, sluša krš muziku, vređa i ponižava drugačije od sebe – to svi njegovi drugari rade. Učestvuje u opasnim po život TikTok izazovima jer svi to rade. Maltretira slabije jer svi to rade. Pa dokle?!

Ovo pišem jer mi je užasno da se za pogrešno vaspitanje dece, nedostatak discipline, za agresiju, za maltretiranje vršnjaka krivi neko drugi uz to čuveno „svi to rade“.

I sad kao stara tetka da vas pitam: da svi skaču u bunar, da li biste skočili i vi? Da se svi drugi drogiraju, da li biste to dozvolili svom detetu? Naravno da ne bi!

Radite sa detetom na izgradnji njegovog sopstvenog JA! Na njegovom srcu i umu, samopouzdanju i samopoštovanju! Da bude individua i original a ne bezlična kopija u masi! I trudite se da to „svi to rade“ izbacite iz pedagoškog obrazovanja sopstvenog doma. Možda ćemo baš takvim zaokretom sprečiti destruktivna ponašanja i u realnom i u virtuelnom svetu!

Izvor: Katarina Jonev