Dosledno učešće u odrastanju unučića dovodi i do stvaranja i produbljivanja emotivne veze koja pruža osećaj sigurnosti i zaštićenosti. Dokazano je da deca imaju veći stepen samopouzdanja kada su u pitanju baba i deda. Ova stabilnost može značajno uticati i na povoljan akademski, psihološki i društveni razvoj dece.
Česta, dvosmerna komunikacija između bake i deke i njihovih unuka je važna za izgradnju jake veze. Oni će ostati u kontaktu i putem telefonskih poziva, razgovora skajpom, razmene fotografija, poruka, elektronske pošte ali i svih drugih vidova komunikacije, pa i slanjem oslikanih ili napravljenih dečijih rukotvorina.
Bake, deke i unuci imaju raznovrsna znanja i veštine koje mogu da dele jedni sa drugima. Čin deljenja produbljuje odnos i proširuje znanje i veštine i jednih i drugih.
Istraživač sa Univerziteta Ohajo, Kirk Blor, utvrdio je da unuci koji imaju bliske odnose sa dekama postižu bolje rezultate u školi, emotivniji su, prilagodljiviji, imaju veće samopoštovanje i bolju sposobnost da razviju i održe prijateljstva.
Ukratko, baka i deka:
• Obezbeđuju osećaj kontinuiteta porodice i istorije;
• Prenosioci su velikog kulturnog nasleđa porodice;
• Doprinose dečijoj pripadnosti i sigurnosti;
• Postaju dodatni uzori;
• Često imaju više vremena nego roditelji za čitanje priča, učenje novih veština, i igranje igara;
• Imaju interesovanje za sve vrste dobrobiti i zdravog razvoja svojih unuka.
Što se mene tiče, kao bake, uhvatim sebe kako se raznežim kad vidim koliko je moj muž Čarli blizak sa našim unucima, ali i kad vidim deke koje ja čak i ne poznajem kako se igraju sa svojim unucima na igralištu preko puta naše kuće. Živela sam za ovaj dan, za ovakve prizore sa svojim unucima i zahvalna sam što sam to dočekala.
Pišu: Linda i Čarli Blum
Prevela: Jasmina Jovanović
Izvor: Psychology today
Stvari koje babe i dede ne smeju da rade
