Ljubav je živa. Ona nije nagon. Nije vam suđena. Morate je zaslužiti. Kada je skrivate ona ostaje bez vazduha, grči se i guši, kod mnogih je na respiratoru, a kod nekih zauvek nestaje.
Puno stvari je zapisano u tvojim genima, ali ne i ljubav. Znam, i meni je čudno bilo. Bogovi vidiš to nisu upisali.
Kada sam bio mali nije bilo in da se mama i tata ljube na javnim mestima, ne daj bože na nekim proslavama. Reći “Volim te” je bila psovka. Kasnije su mame počele da budu u “full-u” na svadbama, a tate su svoj “full” postizale u alkoholu. Da ne naruše lepotu mame se nisu ljubile ni pokazivale ljubav. Očevi pak nisu hteli da budu slabići…ljubav je za kuću. Za intimu. Za četiri zida.
U javnosti ljubav treba skrivati.
Kad malo bolje razmislim i prisetim se svih proslava i slavlja, stvarno su bili maheri u skrivanju. Pozavideo bi im najtajniji agent.
Masovno skrivanje.
Skrivajuci je svakodnevno, to im je prešlo u naviku, zatim u rutinu, na kraju u karakter.
Kao tumor koji je zahvatio proslave, pa se proširio na kuće i stanove i metastazirao u spavaćim sobama.
“Ali tako žive svi.” Čuje se sa radija.
Ako se čudite što se svaki drugi brak razvede i smatrate da smo besni i netolerantni i razmaženi i još svašta…možda je baš ovde deo odgovora.
Ljubav se uči, a škola je bila loša.
Zasnivala se na teoriji – prakse bez.
Svi danas znamo anglosaksonski pa evo jednog lepog marketingškog pravila primenljivog na ljubav i život.
Show! Don’t tell.
Pokažite ne palamudite. 🙂
I da se razumemo nisam ni za “one” koji se ne vole, prave predstavu za narodne široke mase… a kući gledaju u plafon…
Ljubav je živa. Ona nije nagon. Nije vam suđena. Morate je zaslužiti. Kada je skrivate ona ostaje bez vazduha, grči se i guši, kod mnogih je na respiratoru, a kod nekih zauvek nestaje.
Lepa stvar je što imate šansu dok ste živi, da nešto promenite, ako je ima dodajte malo suvih drva, neka se razgori i prenese na sve oko vas.
Ako je nema, idite dalje, tražite, niste drvo.
Istraživač nikada nije izgubljen 🤗
Srećan utorak svakome ko diše, čim to možeš možeš i mnogo više.
Johny – onaj koji traži 🙂
PS: Skoro sam odgledao jedan sjajan film, koji mi Tatjana(@inspirisanadecom) preporučila. Odgledao sam ga jer sam osećao da ona živi tu ideju. Treba ga uvesti u obavezne filmove za stare i mlade. Zove se Pay it Forward.
Evo linka ovde
Izvor: Detinjarije.com
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ŽIVOTARIJE
Priče u prolazu: Pijaca ne prima kartice
Piše: Ivana Mićić, Mama zašto Sve je laž! Jeste li me čuli? Apsolutno sve! Malo morgen organske jabuke! Mamicu vam vašu! Na pijac’, i kad lažemo, opet govorimo veću istinu...
Bajka utorkom: Kako završiti započeto
Započneš neki posao, kreneš, radiš prvih mesec dana i onda ništa. Počneš da čitaš knjigu, ne ispuštaš je iz ruku prva tri dana i ostane ti 50 stranica koje nikada...
Kako je pandemija ohrabrila baku, ćerku i unuku da se iz malog stana u Beogradu presele na selo
Za poslednjih godinu i po dana jedva su četiri puta bile u Beogradu i to na po jedan dan kako bi završile obaveze ili otišle na izlet. Na „Šumadijsku Toskanu“...
Bajka utorkom: Ne umara te posao, nego ideja da te posao umara
Ova karta me je dugo mučila. Često sam je izvlačio i često sam je čitao, ali je nikako nisam razumeo. Trebalo mi je vremena. Rambo od plemena Amadeusa, moj brat...
Nema komentara.