U sebi progovaraš: “Mani me proleća, dolazi svake godine, reši mi ovaj stres…”. Rešiti se stresa je nemoguće. U tome i jeste fora.
Često uhvatim sebe da razmišljam o prošlosti, o nekim situacijama koje ne mogu da promenim, na koje ne mogu da utičem, koje su me povredile, koje sam oprostio, “zaboravio” i preboleo.
Kad god si u prošlosti izgubio si sadašnji trenutak.
Znam dobro ove reči mog dragog ujaka Ekarta Tola, ali to što ih znam u teoriji, ništa mi ne pomaže u praksi. Misli se i dalje javljaju. Nekako ih suzbijem i idem dalje. Ali…
Budućnost.
Krenem u budućnost, šta će biti… “Neće ovo na dobro da izađe…” čujem od ljudi, televizor ne gledam već 7-8 godina i mogu samo da zamislim kakvu teskobu u grudima osećaju ljudi koji gledaju ovu opštu ludost gde je važnije da vest odjekne nego šta je vest i da li je tačna. Kao da nemam svojih strahomisli još mi trebaju tuđe.
Biram da ne gledam (u ovom trenutku).
I opet mi se vraća ujak Ekart, postaje dosadan, ali je u pravu:
Kad god si mislima u budućnosti, gubiš sadašnji trenutak.
Sada već strah od gubitka preuzima, bem mu sandalicu, moram nešto učiniti sa tim. Prošlost ne postoji… kaže sama reč “prošla je”, budučnost ne postoji…kaže reč ” ‘će bude “, ” ‘će se desi “. Postoji samo sadašnjost.
Već sam na keju, šetam svog dugobradog gospodina i vidim da je sve procvetalo, cvrkut vrabaca me je oduševio, proleće je stiglo… Čuo sam vest, ali ga nisam osetio, juče sam šetao i nisam ga video jer sam razmišljao o budućnosti. Danas jesam i javi mi se i drugi ujak – čika Dušan koji je znao da u prvim danima proleća prozbori:
Stiže proleće i žao mi je svih kojima to nije važno!
Sada te možda zanima kakve sve ovo veze ima sa stresom, u sebi progovaraš: “Mani me proleća, dolazi svake godine, reši mi ovaj stres…”.
Rešiti se stresa je nemoguće. U tome i jeste fora. Nema borbe sa njim. Jači je, a staro pravilo kaže: Razgovor se uvek odvija na nivou glupljeg. Ne možemo ga pobediti.
Kao i sve u životu, prošlost, budućnost i stres traže da budu uvaženi. Traže svoje. Traže svojih 5 minuta. I to je ok. Jedino što mi to ne shvatamo već se borimo i ne damo im. Što im više branimo, oni više i jače žele i traže.
Hiljade godina evolucije je uloženo da naš mozak može da se seti prošlosti i da na osnovu iskustva može da planira budućnost, a mi bismo sad da mu kažemo:
Zajebi to. Živi u sadašnjem trenutku.
Ne biva. Ne može. I to stvara stres. Konflikt. Unutrašnji. Implozija – ne eksplozija. Zato sam smislio ovo, za mene radi a ti probaj.
Da sa prošlosti i budućnosti budem na Ti.
Odredim vreme za budućnost, to je obično nedelja. Tada ne radim ništa, sednem pored reke i gledam u Savu. Izvadim notes i pišem planove. Sve što mi padne na pamet, a treba da se desi u budućnosti. Pitam budućnost:
Jesmo završili do sledeće nedelje?
Uvažim je, a bogami i ona mene. Pusti me do sledeće nedelje. Isto to sa prošlošću uradim. Svako ima svoj dan. Odredim i sat za sekiraciju: Sreda od 2 do 3. Sekiram se i to je to.
Da li me ponekad napadnu između ovih termina. O da. Ali se ja tada ne borim protiv njih. Samo im ljubazno kažem:
“Bićete uvaženi u vašem teminu.”
Zagrlim ih i idem dalje, slušam vrapce, osećam mirise, gledam nasmejane ljude koji žive proleće. Pevušim u sebi:
Sunce greje, sve se smeje, proleće je proleće je.
Srećan utorak svakome ko diše, čim to možeš, možeš i mnogo više.
Johny – vesnik proleća 🙂
Prijavite se na besplatni newsletter na
https://subscribepage.io/bajkautorkom
Nikola Petrović Johny je autor popularnog bloga i instagram profila “Sasvim digitalno” i kreator E-booka “Kako uspešno voditi Instagram” koji vam može pomoći da vaše ideje proširite i do vašeg hobija napravite biznis.
*čika Dušan je Duško Radović
Izvor: Detinjarije.com
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ŽIVOTARIJE
Bajka utorkom: Najteži posao na svetu
Prvi dan škole. Petak. Lepota, kreneš, vidiš se sa drugarima i odmah vikend. Ima li šta lepše što može da te zadesi u drugom razredu? Ali, ne leži vraže, učiteljica se...
Gorica Nešović: Želim da imam i trošim prilike
Kad otvorim ormar, pun kʼo oko. Po dve-tri stvari na jednoj vešalici, nema mesta ni za šta. Kad treba da se obučem i izađem, po petnaest minuta razbijam glavu, ne...
Bajka utorkom: Ne mogu više. Odustajem
Imam ponekad utisak da ljudi koji me prate i koji čitaju bajke misle da sam ja uvek pozitivan, da nemam loše dane i da nikada ne odustajem. Juče sam želeo...
Bajka utorkom: Bogatstvo ili status? Šta je bolje imati?
Kopaonik. Dolazimo na rođendansku proslavu. Na proslavi je stotinak ljudi. Kao i uvek dolazimo na vreme. Poštujemo tuđe i cenimo svoje vreme. Primećujem da smo retka vrsta. Svi ostali kasne....
Nema komentara.