Bapske priče koje i danas žive: Šta sve rade deci

Bebi kada se izvodi iz kuće obući nešto naopako, ne sušiti stvari preko noći, ne izvoditi je 40 dana. Većina će reći “Ma ko veruje u te priče?” Ipak, praksa pokazuje da mnogi veruju, a pojedini se drže parole – ako ne može da škodi…

Autor: Jelena Stokić

Prof. dr Vesna Marjanović, predavač etnologije folklora na Visokoj strukovnoj školi za vaspitače u Kikindi, kaže za Mondo da se u praksi susretala sa raznim običajima i verovanjima vezanim za decu i njihovo rođenje.

Od samog rođenja dete je bilo podvrgnuto ritualima, pa se tako dete koje plače nosilo kod starih baba koje “gase ugljevlje” kako bi se videlo ko je urekao dete.

“Verovalo se da je dete urečeno i urok se automatski skidao ako starija žena u porodici umre. Ako se to ne dogodi, onda sledi taj ritual gašenja ugljevlja. Svaka druga žena u Srbiji, čak i nadomak Beograda, praktikuje taj ritual i isteruje kako se kaže ‘stra’ iz deteta”, ističe naša sagovornica.

Inače, gašenje ugljevlja se sprovodi onda kada mislite da vam je neko nešto “nabacio”: uzme se beleg (malo parče odeće), stavi se u šerpu sa punom vodom, sedne se pored šporeta, iz šporeta se uzimaju ugarci (ugljevlje) i bacaju se ka šerpi, za vreme bacanja izgovara se ime osobe za koju se sumnja da je “nešto nabacila”, i kada ugarak poklopi beleg to znači da je osoba koja taj ugarak predstavlja nešto vama nabacila.

Prema srpskom mitološkom rečniku, soba u kojoj dete boravi mora da bude osvetljena.

Verovalo se i da duša pokojnika prelazi u novorođeno dete, a bilo je i veoma rasprostranjeno i verovanje da se duše umrlih nastanjuju u nekim biljkama ili životinjama kao što su miš, pčela, mrav, često i zmija i čekaju da budu ovaploćene u novorođenom članu porodice ili zajednice.

Podeli tekst:

1 2 3 Sledeća strana