Bapske priče koje i danas žive: Šta sve rade deci

KOLO BABA I DEVOJČICE

Marjanović naglašava da je zanimljivo verovanje da su posebno nadarena deca koja su „posmrče“, odnosno rođena posle smrti jednog od roditelja.

Takođe, i deca bez oba roditelja, su imala važnu ulogu.

„Verovalo se da dete kao čisto biće, nevino, može da komunicira između donjeg i gornjeg sveta, pa su tako devojčice bez roditelja predvodile dodole.

O tom verovanju svedoči i slučaj iz južnog Banata od pre 20-ak godina kada se na Belu nedelju, dane poklada izvede ispred crkve kolo baba i devojčice.

“Bilo je to 1995. godine u selu Krušica kod Bele crkve. U kolu su bile devojčice koje još nisu dobile menstruaciju, baba koja je izašla iz tog ciklusa i sveštenik. Njima se vežu košulje i igra se kolo tako kao da se utabava zrno u zemlju“, priseća se Marjanović i dodaje da ne zna da li se to i danas zadržalo.

Naša sagovornica naglašava da kada je reč o verovanjima, posebno kada se radi o deci, ona i dalje žive.

„Mladi, obrazovani ljudi nisu skloni praktikovanju tih običaja, ali kada ih pitate da li će staviti beli luk, metlu za vrata, nož u vrata, crveni konac da zaštite dete kažu: ‘Ako ne škodi detetu onda može’. Znači, sve što može da prođe bezbolno se prihvata. Mada, moram reći da nismo mi neki ekstremi kada je reč o verovanjima i mitologiji. Ima toga i kod naših suseda, zatim u Belgiji gde sam prateći maske i maskiranje videla svega i svačega. Ipak ne trebamo se voditi time i rešenje problema tražiti u magijskom“, zaključuje prof. dr Vesna Marjanović.

Poslušali savet profesorke ili ne, naše društvo je ipak i dalje sklono ovakvim i sličnim verovanjima, pogotovo kada je zdravlje i život dece u pitanju. Ipak, o „bapskim pričama“ retko ko javno govori.

Izvor: Mondo