Benezetov eksperiment: Zašto desetogodišnjaci ne treba da uče matematiku

Poznati eksperiment o učenju matematike tera nas da preispitamo poglede na odnos količine i kvaliteta učenja i stečenog znanja

Časovi koji su prethodno odlazili na matematiku, sada su trošeni na usmene vežbe na kojima su đaci iznosili svoje utiske o pročitanim delima i pogledanim filmovima, raspravljali o nedavnim događajima i prepričavali neke događaje iz ličnog iskustva. Deca koja su ranije mrzovoljno ćutala i nisu bila u stanju da sastave rečenicu, sada su oduševljeno pričala o svemu što im je bilo interesantno.

Samo jedna poseta takvom času bila je dovoljna da se čovek oduševi. Učionice je ispunjavalo radosno i lepo raspoloženje. […] Dok su deca ranije skapavala nad tablicama množenja, sada su na časovima osećala pravo zadovoljstvo učenja.

Rezultati su postali vidljivi već za osam meseci. Kada su istraživači dolazili kod četvrtaka koji su učili po klasičnom programu i pitali ih šta trenutno čitaju, jedina reakcija na koju su mogli računati bila je nezadovoljstvo i apatija („U jednom razredu nisam našao nijedno dete koje bi ispovedilo greh da voli da čita“ – pisao je Benezet). Sada je sve bilo drugačije: jedan čas nije bio dovoljan da svako iznese svoje misli i utiske.

S matematikom je bilo još zanimljivije. Eksperiment je završen 1936. godine. Benezet je izneo podrobne rezultate u članku koji je objavljen u Journal of the National Education Assosciation. I vredni su toga da ih se ovoliko decenija kasnije prisetimo.

U šestom razredu deca iz eksperimentalne grupe su bila lošija na testovima iz aritmetike nego deca iz kontrolne grupe koja su sve vreme učila po standardnom programu. Ali već za godinu dana, rezultati su bili ujednačeni. I ne samo to, za ovu decu su neki zadaci bili mnogo lakši.

Benezet je dokazao: prva matematička umeća koja deca usvajaju u praksi lako se pretvaraju u realno vladanje matematičkom logikom.

Deca koja nisu gubila šest godina na matematiku za samo jednu godinu su sustigla svoje vršnjake.

To je još interesantnije ako se uzme u obzir da deca iz Benezetove eksperimentalne grupe nisu bila deca iz obrazovanih porodica tako da teško da ih je kod kuće neko podučavao. Deca iz marginalizovanih socijalnih grupa, po pravilu, uče loše pre svega zato što se u sredini u kojoj odrastaju obrazovanje ne ceni. U Benezetovom eksperimentu je sve bilo obrnuto.

Kada je Benezet proveravao rezultate svog istraživanja, davao je učenicima zadatke poput sledećeg:

Rastojanje od Bostona do Portlanda vodenim putem iznosi 120 kilometara. Tri parobroda su istovremeno izašla iz Bostona za Portland. Prvi je do odredišta stigao za 10 sati, drugi za 12, treći za 15. Posle kog vremena su sva tri parobroda bila prispela u Portland?

Može delovati čudno, ali u 9. razredu je svega 6 od 29 učenika rešilo ovaj zadatak. A deca koja su učila po Benezetovom sistemu su na ovo pitanje tačno odgovarala još u 2. razredu.

U svojim radovima Benezet ne navodi primere netačnih odgovora, ali možemo zamisliti kako su izgledali ako se obratimo istraživanju iz 1988. godine. Učenici 1. i 2. razreda trebalo je da nađu rešenje zadataka sledećeg tipa:

Na brodu ima 26 ovaca i 10 ovnova. Koliko godina ima kapetan broda?

67 učenika od ukupno 97 rešilo je ovaj zadatak jednostavnim sabiranjem 26 i 10. Deca su navikla da matematika podrazumeva da nešto radiš s brojevima, ali uobičajen školski program im nije pružio mogućnost da pojme smisao tih radnji. I najtužnije je to što se ta tendencija u starijim razredima samo pojačava.

Ako je Benezetov eksperiment korektno sproveden (a u osnovne njegove rezultate gotovo da nema sumnje), onda nam govori mnogo o tome šta nije u redu s formalnim sistemom školovanja. Teško je odoleti iskušenju i zaključke do kojih je on došao u pogledu matematike ne proširiti i na druge predmete.

Kako je pisao Bertran Rasel, ljudi se ne rađaju glupi. Ljudi se rađaju neuki, a glupim ih čini obrazovanje.

Ova mala epizoda iz istorije eksperimentalne pedagogije još jednom govori o tome kako je moguće preurediti sistem školovanja tako da više odgovara realnim sposobnostima svakog deteta; da se obrazovanje ne svodi na površno usvajanje i bubanje već da treba da se pretvori u kultivisanje mišljenja.

Ali, za sva slična pitanja predlagano je mnogo rešenja. Problem je, kao i uvek, u tome kako ih primeniti.

https://newtonew.com/discussions/mathematics-benezet-experiment

Odabrala i prevela: Vesna Smiljanić Rangelov

Prethodna strana 1 2

Podeli tekst: