Beogradski dečak koji piše bajke

Kada smo na internetu naišli na njegove bajke, poželeli smo saznamo više o jedanaestogodišnjem Tomi Ristovskom i predstavimo ga čitaocima.

Toma ide u peti razred OŠ Duško Radivić na Novom Beogradu, trenira vaterpolo u Vaterpolo klubu Novi Beograd i glumi u Teatru Talija već dve godine. Obožava životinje, posebno ptice. Jako voli stripove, posebno Dilan Doga.

“Kada je bio jako mali, pred spavanje sam morala da izmišljam bajke i nikada nije želeo da sluša jednu bajku dva puta. Vrlo rano je počeo i da ih smišlja sam. Veoma je saosećajan i brižan, i pun ljubavi prema svakom biću, što me čini zaista ponosnom,” kaže njegova mama Sanda Ristovski.

Pročitajte jednu od njegovih bajki:

Bajka o Aranđelu

Nekada davno, beše jedan dečak po imenu Ilija.

Ilija je mnogo voleo ptice, uživao je u njihovom prisustvu. Gde god da krene, nailazio je na pera, koja je sakupljao.

Jednoga dana, dok je sedeo pored izvora, prišao mu je beli golub.

Dugo je posmatrao Iliju i progovori « Zdravo Ilija! Ja znam da si ti poseban dečak, a sva posebna deca imaju svoje anđele čuvare, ja sam tvoj i zovem se Aranđelo!»

Ilija se iznenadi, ali se nije uplašio. Sada je znao da više nikada neće biti sam.

Aranđelo i Ilija su se svakog dana družili.

Ilijini mama i tata su se čudili sa kime on to priča?

Dok je Ilija bio u školi, Aranđelo ga je čekao na grani breze.

Najviše su voleli da sede pored izvora i dugo razgovaraju.

Kako je Ilija rastao, Aranđelovo mesto su zauzeli drugari, i Ilija je imao sve manje vremena za svog prijatelja.

Prolazili su dani, meseci godine…

Ilija više nije imao vremena da ide na izvor, a Aranđela je skoro zaboravio.

Postao je vredan i uspešan čovek.

Oženio se i nakon par godina dobio ćerku Veru.

Jednoga dana, porodično su otišli na izlet, na ono isto jezero. Primetio je da Vera priča sa nekim, a u blizini nije bilo ljudi.

Odjednom je ugledao belog goluba i prepoznao je svog anđela čuvara. Srce mu se ispunilo toplinom, ali nije razumeo njegove reči.