Semjuel Dejvid „Sem“ Kas radio je od 2009. do 2014. u Beloj kući kao viši savetnik za politiku ishrane predsednika Baraka Obame i izvršni direktor programa Let’s move (Pokrenimo se) koji je vodila Mišele Obama. Ideja je bila smanjiti gojaznosti uvesti zdrav životni stil kod dece.
Istraživanje koje su vodili, kaže Kas, počelo je pitanjima: koja je veza između rasta uma i rasta tela kod dece; da li možemo očekivati da deca uče ako unose puno šećera i malo hranjivih materija; šta deca mogu da uče ako su gladna; da li hranom koju unosimo u škole pomažemo deci da uspeju?
Kao primer Kas navodi dva učenika. Alison ima 12 godina, pametna je i želi da bude fizičarka. Ide u školu u kojoj učenici imaju besplatan doručak zdrave hrane. Zbog toga, objašnjava Kas, Alison je manje gojazna u odnosu na prosječno dete. To znači da će manje vremena provoditi kod doktora, da će imati niži nivo anksioznosti i depresije. Zato će se bolje ponašati i biti zadovoljnija. Ranije će dolaziti u školu jer je tamo čeka dobar, ukusan i zdrav obrok. Njeno zdravlje će biti mnogo bolje nego kod prosečnog djeteta.
S druge strane, tu je Tomi, koji takođe ima 12 godina, objašnjava Kas. Želi da bude doktor. Ukoliko ne dobije zdrav doručak, Tomi će već u obdaništu imati lošije rezultate iz matematike. Dok stigne do trećeg razreda imaće niže ocene iz matematike i čitanja. U jedanaestoj godini verovatno će ponoviti razred. Tomijeve predispozicije da ostvari svoj san do dvanaeste godine već su znatno manje. Istraživanja pokazuju da deca koja nemaju redovan zdrav obrok, naročito doručak, imaju loše kognitivne funkcije, kaže Kas.
Veliki problem predstavlja i siromaštvo. Deca čiji roditelji ne mogu da priušte zdrav obrok jedu bilo šta jeftino i nezdravo u svojoj okolini. Kao deo programa „Pokrenimo se“, Kas je uveo da sve škole koje imaju više od 40% dece sa niskim prihodima mogu služiti doručak i ručak svim učenicima škole besplatno. Ovaj je program bio neverovatno uspešan jer je dozvolio da se prevaziđe velika prepreku kada je reč o tome da deca dobiju hranjiv obrok, a ta barijera zove se stid. Škole su pre služile doručak za siromašnu decu prije nastave. Na taj način svi su znali ko je siromašan. Sada sva deca, bez obzira na to koliko malo njihovi roditelji zarađuju, imaju puno ponosa. „Šta se desilo? Škole u kojima smo počeli sa programom zabeležile su porast u ocenama iz matematike i čitanja za 17,5%. Naša istraživanja pokazuju da ako deca imaju hranjiv i redovan doručak, šansa da maturiraju poveća se za 20%. Dakle, kada deci damo potrebne uslove, ona će napredovati u učionici i izvan nje.“
Dona Martin je direktorka ishrane u gradu Vejnzboro u okrugu Burk. Oko 100% njenih učenika živi na ivici ili ispod ivice siromaštva. Da bi unapredila zdravlje svojih učenika, uvela je voće, povrće i integralne žitarice u njihovu ishranu. Doručak je služila u učionicama za svu decu. Zbog toga što mnogo dece nije imalo šta da jede kada dođe kući, uvela je i večeru. Stvari su se odednom promenile. Erik Parker je bio trener fudbala za Medvede (Burke Country Bears), školski fudbalski tim. Iako su bili jedan od najstrastvenijih timova, obično su završavali na sredini tabele. Te godine kada je Dona promenila meni, objašnjava Kas, Medvedi su osvojili šampionat i pobedili tim Peach Country Trojans sa 28:14. Trener Parker je posvetio taj šampionat Doni.
Nahraniti decu, to je samo početak, kaže Kas. Ako počnemo bolje i zdravije da se hranimo, uskoro ćemo videti stabilniji i sigurniji svet. Poboljšali bismo ekonomsku produktivnost, transformisali zdravstvo i čak osigurali se da na Zemlji ima dovoljno hrane za generacije koje dolaze.
Dakle, kada zahtevamo od učenika da budu redovni i da imaju dobre ocene, zapitajmo se jesu li tog dan dobili hranjiv obrok. Ili bilo kakav obrok.
Govor u celosti možete pogledati na: TED talks
Izvor: Školegijum
