Trenutno, ovaj nepokolebljivi tata prikuplja novac za pravnu bitku da bi se izborio za normalnije detinjstvo svoje dece
Ejdrijen Kruk iz Vankuvera u Kanadi bije bitku protiv Ministarstva za decu i porodični razvoj koje je njegovoj deci zabranilo da samostalno koriste gradski prevoz dok ne napune 10 godina.
Pre dve godine Ejdrijen je počeo da navikava svoje četvoro starije dece, od 7, 8, 9 i 11 godina da autobusom putuju u školu. Želja mu je bila da umesto da ih sam odvozi automobilom, svoju decu učini samostalnijom, ali i bezbednijom, pošto je vožnja autobusom statistički manje opasna od vožnje kolima. Takođe, korišćenje javnog prevoza daleko je bolje za životnu sredinu, pa je time želeo i da im razvije ekološku svest.
Godinu dana ovaj posvećeni tata vozio se zajedno sa svojom decom i onda počeo da ih pušta da deo puta provode sami, da bi tek posle godinu i po dana dozvolio da čitav put do škole prelaze bez njega.
Međutim, u avgustu 2017, Ministarstvo za decu i porodični razvoj reagovalo je na osnovu anonimne prijave i nakon dvomesečne istrage donelo odluku da deca ne smeju više da se voze bez nadzora odraslih. Tačnije, da “deca do desete godine ne smeju da budu sama ni kod kuće, ni na ulici, ni u prevozu.”
“Kada su se susreli sa mnom na kraju istrage, pohvalili su moje roditeljstvo i konstatovali da nisam zanemario decu već da sam pokazao više nego dovoljno posvećenosti, posebno pri učenju dece da koriste javni prevoz. To bi u razumnom svetu bilo dovoljno. Ali zašto su onda zabranili aktivnost koja u prethodne dve godine nije dovela ni do kakvih negativnih posledica?” pita se Ejdrijen.
On smatra da je Ministarstvo svoju odluku donelo na osnovu strahova a ne činjenica. “Umesto da podrže odgovorno roditeljstvo, oni su izabrali da izbegnu bilo kakvu odgovornost,” zaključuje on.
A statistika zapravo pokazuje da je autobus 24 puta bezbedniji od drugih prevoznih sredstava, uključujući i auto – najčešći uzrok smrti dece od 5 do 14 godina upravo je vožnja u automobilu. Osim toga, oblast u kojoj njegova porodica živi, po stopi kriminala bezbednija je nego većina mesta u vreme kada je odrastala prethodna generacija, kojoj niko nije branio ono što se danas brani njegovoj deci.
Trenutno, ovaj nepokolebljivi tata prikuplja novac za pravnu bitku da bi se izborio za normalnije detinjstvo kako svoje dece, tako i drugih mališana kojima je uskraćena mogućnost da izgrade svoju samostalnost. “Vlast mora da deluje na osnovu činjenica, a pod uticajem strahova. Ako se propisi donose linijom manjeg otpora, naša deca su na gubitku,” poručuje on.
Izvor: Detinjarije.com
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Dok pakujem odeću koju ste prerasli…
Eto ga opet ono doba godine. Krevet u dečoj sobi prepun je letnjih stvari koje su izvađene iz ormana, a zimske iz vakuum vreća traže svoje mesto na polici. Okružena...
Kako sam, od vaspitačice mog sina, naučio šta znači biti DOSLEDAN roditelj
Bilo je to davne 2006. Zima, sneg, napolju smrzlo, a ja sam došla u vrtić da pokupim nastarijeg sina, Sema, koji je tada imao 5 godina. Moja prijateljica Laura i...
Plašiti mlad svet da je brak mrak a dete neka crna aždaja je krajnje nenormalno
Uloga oca u odgajanju deteta je važna. Balkanski mentalitet opravdava to na drugačije načine. Glavne rečenice su: Naspavaj se sad dok još možeš, nećeš stići oprati ni kosu, preteško je,...
Vedrana Rudan: “U kakvom vremenu živimo – svako dijete ima karakter, ni jedan ga roditelj nema”
U kakvom ludom vremenu živimo? Svako dijete ima karakter, ni jedan ga roditelj nema. Tako je govorio moj sin. Krešo se bacio na pod. Urlao je, valjao se po kuhinjskim...
Nema komentara.